Branič

граФија Конопка, чији је почетак наведен горе. Конопак доказује, 1 ) зашто енциклопедија не може бити оамостална наука и ево на којпм основпма. Под науком, вели он, ми разумемо такво системагско цело разнородних знања, у којој се сва поде.Бена начела своде к једном впшем појму. Овим упоређењем нашло би се довољно , да се енциклопедија узме као самостилна наука. Но ипак ово се само каже тако на први поглед. Из сравњења енцнклопедпје с науком виђено је, да у првој нема ничега оног, што не би било у другој, а да у овој последњој има много тога , чега нема у прво.ј , т. у енцнклопедији . која излаже са.мо важнија начела науке. У овоме је и сва разлика међу њима. У самој ствари, ми можемо себи преставити науку или у идеји 1п ађз1;гас1;о, или такву, како нам се оиа јавља у ствари у излагањима. ш сопсге1;о. У првом случају она преставља сама собом свршено цело исцрпено у свима својим деловима, у другом — њене су границе неопредељене, непостојане, изменљиве. Конспект науке и њено потпуно излагање служи н. нр. посматрању једног и истог предмета . они ће се разликовати међу собом само пуноћом садржине. Енциклопедија преставља сама собом један облик измеђ оних , којих данас има за излагање науке. У овом облику (својству) она стојп у свези с конспектом управо тако, као овај последњи с потпуним излагањем науке , а ово излагање са самом науком т аћз1;гас4о. Но ако се конспект према потпуном излагању не може назвати самосталном науком , то по томе истом основу не може се назвати самосталном науком ни енциклопедија у односу ка конспекту. — Даље замера јућп Кругу , којп убраја у засебну науку свеопшту енциклопедију, Конопак мисли овако : свеоцшта енциклопедија мора обухватати све науке без изузетка ; према томе опа еама мора да улази у састав прегледА, јер је она такође наука. Ну идући овим путем, који је непзбежан при погледу на енциклопедију, као самосталну науку, ми бп дошли на уништење самог појма енциклопедије. Тако означимо све науке словима: а, ћ, с, (!...; енциклопедију њихову назовимо словом Е; добикемо: Е = а -ј- I) + с -(- с1 -)- ...Е , што очевидно не може бити тако. Ако пак ми спојимо Е с осталчм наукама, а њихову енциклопедију назовемо словом Р, - - то и ово Е неће бпти општа енциклопедија, с тога пјто је Р Такође наука , коју мора иматп (садржавати) у себи свеопшта енциклопедија. И у колико би ми продужавали да пде.мо у томе истом правцу, — закључује Конопак, — ми нигда пе би нашли општу енциклопедију , јер све то , што ми примнмо за такву, биће наука и по томе улази у састав опште енциклопедије' 2 )

') Гл. ОгЦоН', ;ш., 8, 84 — 813. 2 ) О г 11 о 1Т, 8. 80.