Branič

То су мие.ш Конопкове. Очевидно је да ее оне нодједнако примењу.ју на сваку енциклопедију, како на општу, тако и на специјалну. Сам аутор поближе примењује их на правну енциклопедију , која, не састављајући по његовом мишљењу особену науку, опредељена је, да подмирује потребу практичних циљева , да буде увод при изучавању права. Ј ) Другн енциклопедисти одречног правца или се са свим не дотичу разматраних питања, или по дају на њих директна и тачна одговора. Ово се поглавнто тиче Француских ппоаца: у пространпм предговорнма и уводима они обично много говоре о педагошком значају енциклопедије у опште и њепом особеном положају па Француским универзитетима на по се, 2 ) о зпачају фплософског образовања за правника, 3 ) о умном п политичком стању савршепе Јевропе 4 ) п о многом другом ко.је чему, пропраћајућп по некад ова размишљања објашњењима личног ка рактера. Ну пнтања о томе, саставља ли енциклопедија самосталну науку, како она стојп према другпм наукама о праву, у чему мора бити њена садржина п т. д. за њих она као да никако и не поетоје. У већој нли мањој мери то се може приметпти и код немачких енциклопедпста одречног правца. 5 ) Ма да нема директних и тачних одговора па постављена питања, ипак ја ћу уврстити те писце у категори.ју оиих, који не нризнају енциклопедију као самосталну науку , а то с тога, што сви онн говоре о њој само , као о предмету, који постојп ради иедагошких циљева за увод у пзучавање права. 6 ) Лко они п назову по некад енциклопедпју науком, то је само у значењу предмета, наставе, и ништа више. Саму њену садржину, узајмљену из других наука, опредељују они различно, оцењујући по тпм или другим условима наетаве. Сем тога , неки од тих иисаца , ради јасности , која је неопходна за увод, налазе за нужно да подчине научне потребе практичким циљевима наставе. 7 ) Само по себн се разуме, да сличан поглед на предмет искључује појам о њему, као о особепој самосталној науци.

М Неволиш, ШГЈ. С. 3. (прим$чаше). 2 ) ЕзсЈЉасН. 1п1госИсћоп ^6пега1е а Ге1ис1е с1и Јго!!:. 1856. Ауапћ-ргороз. К,оиззе1. Епсус1оресИе с1и ЈгоН. 1871. 3 ) ВеНте. Р1п1озор1ие с1и с1го11. 186.1. РгбСасе. РгасНег-Рос1еге. Ргтс^рез ^бпегаих с1е с1го!1;, с!е роНи^ие е1 с1е 1е§1з1а1лоћ. 1869. АуаШ-ргороз. 5 ) Ра1ск. Јиг. Епсус!. 1813'Ј. ЕпесШећ. Јиг. Епсус1. !853. СгоИзсћтН. Епсус1. с1ег Кесћ4з«18веп8сћаЛ. 1862. в | Француски ппсцп називају обично своја дела енциклоиедиска : г( 1п1гос11с1оп а 1Ч'ик1е с1е с1го11. и ■ н. пр. Ешбах, Белим. Као предмег уннверситетског предавања, енцпктпедпја Је уведена у Француској 1840 г. под официјалнпм назнвом „Општп увод у изучавању права." Ср. Езсћћасћ. Ауап1-ргороз, [I. XVII. XXIV. '| Оо1с18сћт11, 11з1с1., УогдаоП 8. VI.