Branič

68

наука деФинише наш предмет као «скуп правила, примењујућих се за решење сукбба, који се могу породити између две врховне — суверене — власти у иоглвду њихових гр&ђанских—- ириватних — закона.« 1 ) Отуда се наш предмет назива често и „сукобом закона" — соп!Ш с!е 1о18. Али нама није овде задатак да опредељујемо сам појам н да дајемо деФиницију међунар. прив. права. Ми хоћемо ^амо да читаоце учинимо пажљивим на његову важност. На челу овога чланка стављене су речи човека, који Је у међународном праву, како на теориском тако и на практичном пољу заузимао до скора најугледније место. Кад ове редове пишемо, из Р1талије телеграФска жица доноси жалостан глас, да Манчини није више међу живима. Велики покојник, чије ће име наука о међународном приватном праву записати златннм словима на евојим првим листовима, био је у исто доба и велики идеалиста и велики научар. Пошто је његова ђенијална машта створила на земљи стање, у коме ће један једини грађански законик бити /зовољан да регулише међусобно одношаје појединаца те према томе нема места никаквом сукобу закона, враћа се он постојећем стању и хладној науци, показујући прстом на важност међународног приватног права. «Из физиолошких потичу психолошке разлике, вели он, оличујући се у инстинктима, обичајима и у јачем или слабијем развићу душевних и наравствених способности. Било би немогуће, да се једном општом одредбом утврди доба зрелости за све народе, за становнике екватора на пример подједнако као и за обптаоце ледених земаља на половима. Овој разлици, која неминовно потиче из физичког стања наше земље, приближују се много других, које су скоро од исте важности: ту долази језик иисторија; догађаји, који су у току векова упливисали на известан народ, створив му жалостан или славан живот; религиозно веровање; основи политичког образовања; организација породице; обичаји и навике; недостатци у законодавству; '] \УеШ А. ТгаПе (ЛетеШаЈге с!е г1го11 ш(егпа(?опа1 ртб. РагГз, 1886 стр. XXXIII.