Branič

ВроЈ 2.

Б Р А Н II Ч

Страна 19.

Ј0 4. Октобар 1889. год., а од тога дана па до дана када је Првостеп. Суд за варош Београд примио тужбу од Трговачког Суда, а то је 2. Дедембра 1894. године, прошло је више од пет година, па ее зато по § 250. а, крив. суд. пост. оптуж. Д. за ово дело као застарило има пуститп испод суђен.а и т д. По жалби држ. тужиоца Касационп Суд решењем својим од 17. Септембра 1897. год. Бр. 6129 оснажио је горње решење Апелацпоног Суда. Саопштио Драги^.

III. Нема казниме преваре. Иследна власт оптужила је Р. 11. из Шапца и још четворицу што су извршили четири преваре ирема разним лицима на овај начин: направили су неке сандучиће, које су оштећенима приказивали као машине за нрављење српских банкнота, па су ту своју вештину пред овима и изводили, метнувши претходно нову банку у сандуче, а без знања онога ко се има, преварити, па су по том, при показивању, једно парче чисте артије величине банке, стављали у исто сандуче. Окретањем ваљака у сандучићу артија чиста у сандуче улази, а на другу страну раније метута нова банка излази. По том су, а пошто су оштећене уверили, да банке могу правити, које се ни у чему од правих не разликују, од ових измамљивали новеће суме новаца за набавку материјала за прављење банака, с тим, да ће по том, кад банке израде, исге поделпти. На овај начин измамили су од разних лица 1794 динара, која видев да од банака нема ништа, туже кривце власти. Првостеиени суд узео је да у радњи оитужених постоје дсла из §. 252. у везп §. 251. крив. зак., па их је за иста под суд и у притвор ставпо. По жалби оптужених Касацпонн Суд примедбама од 20. Августа 1897. год. Бр. 5455. ноништио је то судско решење са ових разлога: По §. 251. крив. зак., под који је проппс суд подвоо кривицу оптужевих, за појам казннмог дела нреваре, потребно је поред осталога п оштећење превареног као битни елеменат, или као што закон у реченом §-у каже: да преварени што на уштрб свога имања учини или не учини, а услед лажног представљања пли нзопачавања п нрикрпвања пстпне од стране варалице. У овом случају, где су сви приватни тужиоци давали оптуженпма новаца у циљу, да ови купе машину п материјал за прављење банака, дакле, да оптужени учине недозвољено и законом кажњиво дело прављење банака, како би и они (оштећени) извукли материјалну корист, нема таквог оштећења, јер су таквп уговори противни јавном поретку, те по §§. 18. н 538. грађ, зак. не вредећи, а штету коју су отуда

претрнели, грађански закон не узима у заштиту, јер §. 722. грађ. зак. наређује: „ако би ко што је недозвољено или забрањено од кога за награду захтевао, онај није дужан учпнпти баш да бп и награду нримио; шта впше и награда му иропада нити је натраг може искати". Кад овде нема онакве штете, од које закон савесне оштећенпке штити, онда ни дела преваре судски казниме нема, те по томе је суд погрешио, што је оптужене под суд ставио. Дела овакве природе казне се на тужбу приват. тужиоца, а кад тужиону грађански закон одриче право на накнаду штете, онда га тиме казни за његову противзакону намеру и одузима му право на тужбу, те само власт полициска има по званичној дужности да оваква дела иступно казни по §. 342. тач. 2. носл. став. крив. зак. Првостепени суд усвојио је ове примедбе Касационог Суда. Саопштио Жив. С. Ивксшић.

СТАТИСТИЧКЕ БЕЛЕШКЕ

Према статистичким истраживањима једна шестина целог становништва прпнада удовоме стању. По прикупљеннм податцима има н. пр. удовпх

НА 10.000 НА 10 000 У СТАНОВНИКА ОДРАСЛИХ Француској 705 1128 Шпанији 686 1098 Енглеској 555 888 Баварској 467 747 Број удовица нросеком је двострук према удовцима. На 10.000 становника има: У УДОВАЦА УДОВИПА Француској 234 471 Шпанији 236 450 Енглеској 186 369 Баварској 172 295

Ово стање објасњује се тиме, што су мужеви по правилу старији, дакле пре умиру, као и с тога, што се више удоваца опет жене, него што се удовица удају. И ступање у други брак сасвим је иравилна појава. На 10.000 удоваца, којп се по други пут жене, само се 5800—6300 удовица опет удају. Број раздвојено живећих овакав је. Има:

О о о о Т—1 <3 и

НА 10.000

СТАНОВНИКА

ОДРАСЛИХ

Саксонској. . . . .

Данској

Баварској

Брауншвајгу . . .

Виртембершкој ,