Branič

стр . 946.

б р а н и ч

број 24.

дуга Сједињених Америчких Држава, које су своју 6%-ну ренту издали у серијама, па су могли једну серију за другом ради исплате олређивати. Друга врста извршења не би се могла применити због тога, што би банкари, чију би помоћ француска држава за извршење конверсије употребити морала, за свој труд ставили такве услове, којим би се веома смањила добит, што би ресултирала за државу из те операције и што би ти банкари, ако би се ипак њихово суделовање примило, били изложени потпуној пропасти, кад би наступила предвиђена криза. У тежњи да пронађе сретство, којим би могао откловити све могуће штете, износи писац споменуте брошире предлог, да влада на место формалне обвезе према публици. која ренту има, прими на себе само условну обвезу, т. ј. на место да се изреком и безусловно обвеже, да ће платити 5° 0 -ну ренту а1 рап, нека се само тако рећи као нека претња остави имаоцима ренте изглед на овакву исплату. Практична вредност овог предлога, као што предлагач добро примећује, лежи у томе да држава, која није примила на себе формалну обвезу на враћање у готову са случај ако се понуда конверсије не прими, може мирно боља времена чекати, ако се криза појави пре свршетка конверсионог посла и тада може операцију одложити; док на против код безусловне обвезе враћања мора се исплата извршити а, претпостављајући случај рата, сви би повсриоци то изабрали — на несрећу конверсионог предлога и саме државе. У правичном, интересе државних поверилаца не вређајућем предлогу условне конверсије, лежи значајан моменат, који тим више треба нагласити, у колико се претпоставке њене примена — па дакле и сама примена — могу у другој држави лако поновити.

Закључна реч. Свршетком предстојеће главе ми смо са нашим разлагањем дошли на ону тачку, где примена правила, постављених у теорији, прелази у праксу. Теорија је одредила појам и биће конверсије, показала је основаност ове веома важне финавсијске опера-