Branič

БРОЈ 24.

б р а н и ч

стр . 947.

ције са гледишта разума, права и правичности, изнела је разне могуће врсте њеног извршења и показала је вредност сваке од њих. Руковођени теоријским разлагањем биће нам лако да се у праксп у конверсији управљамо, да схватимо сваки поједини случај конверсије у његовом бићу, да га сведемо на његов одговарајући вид и према томе класификујемо. Обилатој количинипоучљивих примера, које нампружа финансијска историја разних европских држава у пролплости. додаће нове примере скора будућвост. Милан Ст. Марковж4. ИЗ СУДНИЦЕ

хих. Исправе на страном језику не морају по §. 200. гра^. суд. пост. бити преведене и оверене надлежном влаш^у. (Одлука оаштг седн :це Касац. Суда). Пресудом првостепеног суда ваљевског од 29. Децембра 1897. год. Бр. 32796 одбијена је тужилачка Фирма од тражења, да суд осуди туженог да јој плати дужну суму, са тог разлога. хцто је поднети извод рачуна, којим се доказује тражбина, на немачком језику, који суд не мора знати, а прост цревод истог наје по чл. I. конвенцпје о узајамној помоћи у судским делииа између Србије и Аустро-Угарске, надлежаом влашћу оварен, а и тужени му не признаје доказну силу. По жалби пуномоћника тужилачке Фирме, Касациони Суд нримедбама свога II. одељења од 13. Маја 1897. год. Бр. 4237 поништио је пресуду првостеп. суда са овнх разлога: „У §. 200 грађ. суд. пост. стоји: ако је исправа иисана на страном језику, мора се норед оригинала и српекн превод праложити, а није условљено, да овај превод мора бити и влашћу оверен. Да ли је нак превод тачан или не, о гоме се противна сграна, ако сумња, може да, увери захтевом, да јој се орш-и4 *