Branič

стр . 948.

б р а н и ч

врој 24.

нална исправа поднесе, а ово подносилац исправе мора по закону да учини, јер иначе V том случају превод нема доказневредности. Непотребност, да власт овери преводу оваквом случа ЈУ| утврђује се још и тим, што се у §. 200. помиње и §. 94. грађ. суд ност., у коме стоји да се исправа подноси у препису овереном полициском влашћу, или самим подносиоцем; јер кад. се препие. исправе на српском језику редовно не мора оверавати влашћу, онда се има по аналогији узети, да и превод исправа на страном језику, у недостатку друкчијих наређења законских, не мора бити влашћу оверен. Бозивању суда на чл. I. конвенције такође иема места, кад се у томе члану и не говори ништа о оверавању превода, већ само о томе, како нзводи из трговачких књига — дакле оригинал исправе — треба да буду надлежном влашћу оверени, а тај је извод у овоме случају (в. тужбу) уредно по конвенцији оверен и његова се доказна вредност има ценити по одредбама наших закона исто онако, као и доказна вредност извода из књига наших трговаца". Ирвостепени Суд није усвојио ове примедбе, већ је дао ове противразлоге: Не стоје наводи Касационог Суда: 1. Да се иротивна страпа о тачпоаи иревода може уверити кад јој се ојригинал иоднесе. Јер и гротивна страна и стд (II. одељење истина не помиње суд) могу незнати језик, на коме је оригинална исправа написана. II у том случају суду не би ништа друго остало, него да силом своје одлуке, просте наводе једцог парничара, ироизведе на степен доказа. А нротивном парничару остало би да жали, што се суд избарабарио са његовим парничарем. 2. Овде нема места иримени аналогије §. 94. грађ. иост. Првостепенн Суд мисли, да одлука судска о спорној ствари зависи од тога: која странка буде убедила суд о истинитости онога, што је она у спору тврдила. По томе за одлуку судску у свакоме енору није довољно, да парничне странке само поставе своја тврђења, да нредставе суду само своја тражења, него оне морају свака са своје стране изнети и основе или елементе, ради стварања убеђења у судије о истинитости својих,, гезр. неистииитости противникових тврђења. Одл} 7 ка судска дакле, треба да утврди истиву (формалну, а не материјалну) у сиору, о којој се судија осведочио.