Branič

БРОЈ 7. и 8.

б р а н и ч

стр . 335.

По незадовољству тужиоца М. Ц. Апелациони Суд по расмотрењу акта овог спора у седници II одељења свог, 7. августа о. г. № 2.649., нашао је, да је незадовољство неблаговремено, како сјј разлога иаведених у оном решењу суда од 28. јануара о. г. № 1082., којим је као таково одбачено, тако и са разлога тог, што се по §. 119. гра!,. суд. пост. незадовољство, које је предато пошти на повратни реценис узима као благовремено само онда, ако је у законом року на повратни рецепис предато земаљској иошти, у Краљевини Србији, а не и некој страној пошти, јер по §. 76. пом. пост. странци, који стално не живе овде, морају имати с в ог заступника у месту суда. Ф. С. П. •»*<•

ЖЕМО-УБИЦА Као што каз. закон у §. 157. строго наређује да: «ко родитеља или ма кога у правој линији предака свог хотично, па ма и без предумишљаја убије® да се казни смрћу, наша метода, да баш и онај ко своју жену, без икаквог повода просто из ината убије, да би и он требао да дође под одредбу горњег законског наређења. Убити ону , коју човек воле, из љубави је узме, с њом и добро и зло да дели, да оснива породицу, да лакше живи и т. д., не значи ли много, не обележава ли велику поквареност и злочинство, не означава ли и не садржи ли повреде оволике силне дужности и њежности ? Ну, да ли би се и убица своје жене требао да казни по § 157. каз. зак., о томе би се могло говорити засебно, а ми ћемо овде да опишемо један конкретан случај, где је муж убио жену своју, коју је волео и из љубави узео, а све је то извршио у врло брзом времену, готово још у — меденим месецима. Заиста на први поглед и грозно и ужасно. У место њежности и љубави, дошла је смрт, —• куршум у прса! Заиста Шилер у својој песми »Женско Достојанство^, лепо каже о жени : да она проткива земаљски живот небесним ружама, али српски сељак који треба да има пуно њежносту на спрам своје домаћице, нарочито још у почетку брака, није знао за такве нлеменитости жене, но је уби, а зашто, не зна ни сам! Да је заиста жена све човеку, за све време докле живи, лено су то у истини обележили Французи, који су заиста, с пра-