Branič

отр. 682.

б р а н и ч

број 7 и 8.

Ову напомену учиних, држеКи, да ако писац буде прештампавао своју књигу, да може бар размислити да ли би вредно било да се приме ове непажње. Препоручујући од наше стране ову књигу, желимо да она буде примљена симпатично, а она Ке читаоцу дати оно што је буде саветовао.

/атШв <1а.п8 1ез сИјЈ&гепкез зосШбз. — 81а,гске (С. М.) — Рпуа! -— 1)осеп1; а ГТЈшуегвИе с1е Сорепћадпе 1900, уо1 Раг1б. Писац у овом делу разликује две велике групе народа — народе германске и народе латинске — код којих проблеми Фамилијарног живота изгледају му решени на са свим различите начине. Германски су народи индивидуалисте. Идеја о срећи супруга опредељује код њих стварање и уређење брака. Човек, жена и дете расправљају се ту посебно као независне личности свако за себе. Код латинских народа на против, идеја о јединству породице премашује над индивидуалним правом њених чланова. Жена и дете потчињава се власти мужа и оца, али ова власт сама по себи врши се само у циљу да се очува слога, благостање и непрекидност те групе. Писац пропраћа и развија ову главну идеју по законима и обичају који одређују закључивање и склапање и раскинуће бракова, узајамно поштовање супруга, односе између родитеља и деце. Идући овим путем, он расправља велики број интересних тачака о миразу полном и Фамилијарном и решава то увек у духу слободном и напредном. У целој његовој књизи провејава одличан философски дух удружен с пространим историским и правним знањем а у смислу моралног посматрања иуног деликатности.

ЗсГепсе 8осга,1е с1е 1а, АбтосгаНе. Бираг!; (Сг—]_,.) Ово дело чини део с1е 1а ВШПоШедие 8осш1од1дие т1егпа1;шпа1е (XIX). 1900. На првоме месту проучава шта је то друштвена наука, у каквим односима стоји оно са осталим наукама. Затим он показује и износи како друштвена ФилосоФија допушта да се може веровати у долазак демократије, чије се мишљење далеко разликује од понеких писаца који називају ово »ера гомила.® Најпосле, он прецизује његов појам о демократији и износи да би се створио демократски идеал да је нужна настава, васпитање народно, које