Branič

ИДЕЈА О НРАВУ

441

деја о добру и правичном, коју имамо у духу то је можда „хипотетично", добро, „хипотетично" правично, које нас обавештава и заповеда нам. Оно што под тим подразумева у основу у шта верује или не верује, то је пажљиво сакрио. Многи ће му философи вероватно бити захвални на овој резерви, која спречава неке од њих да' одмах заузму положај према њему. Али они између његових читалаца, којима философија није искл>учиво занимање, и који траже једино у његовом делу солидан основ праву, јер мисле да ће то наћи тамо, чему теже ради својих сопствених интереса, и за то што осећају важност питања због понашања у животу, сумњамо да ће довршити лектиру са чврстим веровањем у право и правду које би било са свим непоколебљиво. Боље негоикад обавестиће се о озбиљности проблема; видеће, на врло речитим странама да је будућност наше земље великим делом у вези са одбраном ове одеје о праву, која изгледа да је увек била у нарочитој мисији Француске. Али ће тражити нову помоћ за вршење права, кад, у пркос толиким користима, које су им обећане, буду сазнали да је право само чист идеал, потребан да нас одржава у диспозицијама неинтересовања, који представља у нашем духу нешто што после свега могло би бити доиста истинито, али чија стварност потпуно цела зависи од питања која су остављена нерешена. VIII. Ми верујемо да постоји прнродно право, то јест право независно од сваке погодбе, које граничи са слободом, али које слобода не конституише; право, које стварају човечија природа и услови друштвеног живота; право које треба појмити и вршити другчије, а не само као прост идеал. Кад Монтескије назива право мало помпезно „разумом који управља свима земаљским народима" овој се дефиницији можемо смејати јер изгледа да је дата да задовољи цео свет, апстрактна и не обвезује још ни на шта. Ова је дефипиција ређе спомињана од његове теорије о законима: „потребним одношајима који деривују из природе ствари". Друга је пропозиција ипак само развијање прве. Каква је ова потреба, пред којом хоће Монтескије да се приклонимо? Је ли он фаталист, натуралист и физиолог као што су философи XIX века? Без сумње јесте мало. Он је схватио пре паш утицај земљишта и климата на човечији темпераменат,