Branič

ИДЕЈА О ПРЛВУ

443

њим, јер овде није место, да ли је животиња виша од биљке, а биљка виша од камена, зар није извесно да су ствари више или мање, савршене у односу према нама? Истина је, да треба да би им одредили вредност да конструишемо прво мерило савршенства. Ствари су савршеније или несавршеније према извесном идеалу, и овде отварамо врата метафизичкнм хипотезама. Али држећи се позитивног и утилитарног гледишта то јест узимајући корибт за лествицу савршенства, ствари су нам корисне више или мање баш онда кад не видимо њихову корист. Са нашег гледишта ствари имају одношаје користи, као што имају међу собом и са нама самима, одношаје величине, тежине, топлоте, афинитета и т. д., одношаје, које наша интелигенција увек не схвата, али који ипак за то егзистују. Право утиче својевољи као проблем математике, физике или хемије. Он је апстракција, није друго до цифра која се не може заменити другом у резултату аритметичке операције. Решење каквог процеса налаже се судији, који разуме своје дужности; он располаже само својом пажњом да би видео тамне стране факта или закона. Законодавац нема већу независност. Господар да направи рђав закон, може учиннти да други буде бољи; слободан на пример, да пропише кажњивост, која није у односу са озбиљношћу кривице, зависи од њега, у реалности, да атентат на живот какв. *г лица буде строжије кажњен од атентата на његову кесу. У уговору такође ствари нису корисне или некорисне, опортуне или неопортуне по вољи странака. Странке могу доиста регулисати ствари како им је по вољи, и баш противно свима индикацијама здравог разума, али им не могу изменити природу. Монтескијева је дефиниција дакле врло научна и врло истинита. Конституисати право то је посао науке, а не слободе или воље. Ми смо у осталом већ покушали да оборимо доктрине, које оснивају право на слободи. На то се враћамо само да би дали Монтескијевој идеји место у закључцима ове студије. Још енергичније смо одбацили утилитарне теорије. Ми постављамо природно право на идеји о правом, идеји, чије метафизичко порекло не стидимо се да признамо, идеји, коју треба допустити или одбити по истом основу као и оне о човечијем достојанству или о потребним гаранцијама његове дужности и његове личности; нп више ни мање већ по истом основу. Ми мислимо да је идеја о правом нераздвојна са правом и да је ништа не замењује.