Branič

НАСЛЕДНО ПРАВО

451

а можда и за векове, биле везане руке сукцесивним сопственицима тих добара. Та вечита ненрометљивост непокретне имовине могла је зар бити од помоћи феудалном и монархичном режиму, али она је скупо наплаћивала те услуге; она је била од огромне штете по опште, народно привредно благостање. У осталом, она није могла спречити пропаст племства, које не могоше спасти ни сва обилата, јавна и тајна, доброчинства краљева; бујан развитак трговине и покретног богаства био је кобан по њ:га. Али и злоупотребе су биле такве да су и сами краљеви још из раније знатно ограничили право стварања тнх суптитуција. Тако је још Орлеанска Ордоианса од 1560 год. забранила да се у будуће могу стварати супституције више од два степена, а за супституције, раније створене, тврдило се да су вечите, те је и њих Муленска Ордонанса од 1566 „ год, ограничила на чешари степена. ио Ордонанса од 1747 обнови ранију забрану Орлеанске Ордонансе. А Француска Револуција, која сасвим поруши феудалну и племи *ску орнизацију Француске, апсолутно забрани законом од 14. Новембра 1792. год., да се могу у будуће стварати супституције и по ишти све оне, који су раније биле стзорене а у то време н.е беху још (творене. Ова је забрана прешла и у француски грађански законик, чл. 896 „1^ез зиђзШиЦопб зоп!; ргоћјћеез" (супституције су забрањење). Мо ова забрана у "л. 896. има и данас изуз так у чл- 1084. до 1074., по којима: 1) огаац иш маши може наредити да његов (њен) иаследник (син или ћерка) буде дужан очувати од примљеног наслеђа највише онолико, колико му претиче преко законог дела наслеђа , и оставити својој деци (гезр. завештачевој унучади), у коју спадају, с правим престлвљап.а, и сва деца раније умрлог детета наследниковог (гезр. ираунучад завеш 1,атељева); и 2) брат или сест.ра наследникова може, ако нема своје деие, наредити свом наследнику (брату или сестри), да примљено наслеђе остави, по смрти својој, деци својој (гезр. завешпачевим синовцима и синовицама, односно н.ећацима и нећакама). У рукама ове друге генерације наслеђена добра постају слободна за"промет. — Други је изу-