Branič

452

Б Р А Н 11 Ч

зетак био уведен, после вотирања Грађ. Законика, сенатским консултом од 14. августа, 1806. о стварању мајората, којим је било допуштено конституисати вечише супституције од добара, која су била везана за шитулу племстсва, и која су се преносила с мушког претка на мушког потомка по реду прворођења (примогенитуре). Овај је изузетак био важнији, је > је био задахнут истим духом, који је учинио те су супституције напредовале под старим режимом. На установи мајората Наполеон је рачунао да заснује своје царско плел1Ство. Но законом од 12. маја 1835. год. би забрањено стварати у будуће мајорате., И под Рестаурацијом би усвојен, законом од 17. маја 1826. г., нов изузетак, по кома би допуштено оцу да може са имањем, с којим је могао слободно располагати, егво* рити супституцију у корист своје деце, но само за две генерације. Законом од 7. маја 1849. г. који је учинио крај мајоратима, укинут је и тај најдоцнији изузетак. Раније створени мајорати, као стечена ирава, одржали су у важности, али и њих је данас већ врло мало у Француској, а с временом и они ће престати да важе. 103. — И у већини јевропских држава фидеикомисарна је супституција данас забрањена, као год и у Француској, па негде (нпр. у Италији чл. 899.). и строже, јер су многи данашњи законици одбацили и оне изузетке, које је усвојио француски законик (чл. 897. и 1048.). 104. — У Немачкој се од XVII века, развила установа иородичног фидеикомиса (или просто фидеикомиса), с особеним карактером, којој је, према најновијим истраживањима, порекло у шпанској установи мајората. УГерманаца је од вајкада постојао назор да се добра по смрти досадањег им држаоца одрже у породици чрелазећи на најближе сроднике; нарочито се својина на земљу сматрала као иородична, те с тога о том имању (т. зв. 51атт§и[ -- родно добро ) садашњи држалац није имао право слободно располагати на случај смрти, као с оним добрима, које је он сам стекао (т. зв. Ешпп§еп5сћа11). Но у колико су се почелаширити у Немачкој начела Римског Права о наслеђу,