Branič

458

Б I' А Н 11 Ч

после прворођенога наслеђује заветину увек прворођени од његових потомака, и то иде све тако даље, док год траје лоза његова. Тек кад нема више мушких потомака из те лозе, долази на наслеђе друга, првој најближа лоза, и у њој се понавља исти ред као и у првој лози. Кад изумре друга лоза, долази трећа, па четврта и тако редом. Да објаснимо ово једним примером. А. је оснивалап фидеикомиса. После себе оставио је три сина: Б. В. и Г. а) Б. је оставио три сина : Д., Ђ. и Ж. — Д. је оставио такође три сина Ј., К. и Л.; К. два сина : С. и Т. а Л. једног У. — Ђ. и Ж. нису оставили потомке. б) В. је оставио два сина: 3. и И. који нису оставили потомке. И в) Г. такође није оставио потомке. Први ће, дакле, наследити Б.; после њега, син му Д., а после овога, син му Ј., који ће доћи на наслеђе и тада, ако му је отац Д. умро пре деде му Б. После Ј. доћи ће брат му К., а после њега, или ако је и раније умро, С., а после њега Т. После Т, доћи ће Л., а после њега син му У. После У. доћи ће Ђ. а после њега Ж? — А после Ж. доћи ће стриц му В ако је жив, иначе снн његов 3., а после овога И. И тек после И. долази Г., којим се завршава породица А-ова. 116. — б) Јуниорат. По овом реду наслеђивања долази на наслеђе по рођењу нијмлађи потомак из целе породице, дакле без обзира на лозу и сшеаен сродства његовог према осниваоцу фидеикомиса. 117. в) Сениопат. Овде право иаслеђа припада по годинама најстаријем потомку из целе породице, дакле без обзира на лозу и стеаен сродства тога потомка преМа осниваоцу фидеикомиса. И 118. — г) Мајорат.. У овом случају празо наслеђа припада увек најближем потомку по законском реду наслеђивања, а ако би их више једнако најближих било, онда ће они уживање фидеикомисионе имовине поделити (§ 467.) Али наш законик не казује према коме треба да је дотични потомак најближи по степену