Branič

НАСЛЕДНО ПРАВО

139

у §-400. Истина из оваког значења речи „мушка", на први поглед, излази да би речи „без оца" биле излишне, али оне нису излишне, него су ипак потребне: да јасно нагласе да се „отац" (син умрлога лица) може представљати при наслеђивању само тада кад он није више жив. А то наглашавање: да се само мртав предак може представљати, било је овде потребно још и зато, што је праву иредстављања при наслеђивању средиште баш овај § 399. А да је законодавац под речима: „унучад мушка" разумевао само мушку децу синовљеву, он би, без сумње, пре употребио речи: „унуци без оца оставши" ра л и веће јасноће. 3. А кад се овако појми § 399., како га ми схвасамо, онда је јасно: да обе тачке §-а 400., у погледу на ћери умрлога лица и на њихово потомство („женско потомство"), казују оно, што §§ 396, 397 (прва тачка) и § 399. говоре за синове умрлога лица и њихово потомство („мушке потомке"). И тако прва тачка §-а 400. одговара §§ 396. и 397. а друга тачка §-а 400 §-у 399. — Најзад 4. да је наше разумевање §-а 399, правилно, утврђује нас и законодавно тумачење §-а 402., по коме браћиној деци најпре мушкој, па ако ове нема, онда женској деци, припада, по праву представљања, у наслеђе део њиховог оца (а брата умрлога лица); па ако нема ни мушке ни женске деце браћине, онда тек (матери) и сестрама умрлога лица". А кад стоји то, да браћа наслеђују свог умрлог брата или сестру посредно (представљајући свога оца, као шефа другог колена), онда су она у истом положају, у коме су и синови умрлога лица. Затим, кад по том законодавном тумачењу и женска деца братњева (односно унуке шефа овог колена) наслеђују, по праву представљања свога оца, пре сестара свога оца и умрлога лица, онда су та деца братњева таман у положају синовљеве женске деце у првом колену према деди своме а оцу умрлога лица, преко кога (тј. представљајући га посредством свога оца) управо и наслеђују умрло лице (свога стрица или своју тетку по оцу) заједно с преживелим братом свога оца и умрлога лица; дакле,