Branič

6 народности у српском законодавству

7

и ако нема снагу љубавп насирам отаџбине много се по својој природн њој приближује. Шта је онда паметније и рационалније него допустити томе странцу да и правно постане син оне земље, када је већ то Фактички постао? Иегостољубивост српскога законодавства, у том погледу, у толико је више за критику, што сеу другим случајима оно показало и сувише гостољубиво, доводећи у опасност врло важне земаљске интересе. И заиста, као што ћемо доцније видети. оно изједначује натурализоване странце са Србима по рођењу и тамо, где такво изједначење не би могло нигде бити усвојено. По уставу. 1 ] странац, прирођен Србин, ужива сва политичка права, самим фактом натурализације, сасвим као рођени Србин, чак и онда, кад није никад становао у Србији. А знамо како је опасно отворити врата политичког живота скоро прирођеним странцима, чији осећаји спрам нове отаџбине не могу имати довољно потребне искрености. Српско зако нодавство је отишло још даље. Устав допушта, изузетно, чак и неприрођеним странцима, да им се повере, под извесним условима, јавне функције. Међутим, вршити једну јавну функцију, значи, имати политичко право, а оно треба да буде само за грађане резервисано. Дакле, по српском законодавству, има случајева у којима странаи ужива политичка права 2 ).

х ) Аугор мисли овде на устав зд 1869, који је био у важности онда кад јс ова расправа писана и штадшана. По ацрилском уставу такође није било разлике између рођених и прирођених Срба са гледишта иолитичких права. А по усгаву од 1903. тражи се за пасивно бирачко ораво, као и за државну службу, поред прирођења, још и пет година становања у Србији (чл. 95. и 189,) Преводилац. 2 ) Једина добра страна овога законодавства је што смањује сукобе због народновти. Примера ради, узмимо Француско законодавство. По новом члану 17. 1-о Грађ. Ваконика: „Својство Француза губи Француз прирођен у туђој држави или онај који на свој захтев стекне туђу народност по самом закону. Слична одредба не налази се у српском закону. По закону Србин не губи то својетво дов не добије од своје владе огцуст из цоданства. Ако се, дакле, један Србин који је рођен,