Branič

8

Б Р Л Н И Ч

б) Пошиуно негирање /из зоН. По српском закону, дакле, довољно је једном лкцу, коме се одриче својство Србина но рођењу, да докаже како су његови родитељи већ били српски грађани. Према томе, треба доказати да постоје један од ова два Факта: или његови родитељи воде порекло од Срба по рођењу или су прирођени Ср т. У том погледу, § 44. грађ. законика, који се бави овим гштањем, изазиваб би у неколико сумњу ако бисмо се искључиво држали његове редакције. И заиста, по њему, односно ро/јених Срба право грађанства ее преноси на децу самим рођењем. Из овога би изилазила та последица, да би друкчије било у случају кад родитељи не би били рођени Орби, већ прирођени. Међутим, лако је увидети да § 44. не може имати такав смисао и да он, и ако је овде предвидео само М ^иос! р1егитдие никако није хтео децу прирођених Срба лишити тог бенефицијума да се рађају као српски грађани. На тај начин принуђени смо да расветлимо једну тачку код које се, колико нам је познато, није довољно инсистирало. Мислимо на одоедбу неких законодавстава којом је учињена знатна примена сис-

у Француској, у време иунолетства не одрекне Француске народности, он деФинитивно постаје ФранцузОм. А међутим, он није престао бити Србин, те ће на тај начин имати две народности. Очигледно је да до тога не би дошло, кад би Француски закон уевојио само шз 5ап§и1П1б. Српски поданик, у наведеном случају, сачувао би то својетво и у погледу Француског законодавсгва. С друге стране, захваљујући систему усвојеном од српског законодавца, сукоб се избегава под претпоставком да је Француз рођен у Србији. Он остаје Француз и по српском и по Француском закону. Са евим би друкчије било, кад би српско законодавство усвојило стицање народности по благовољењу самога закона. У наведеној претпоставци, кад се Француз у својој 22. години не би одрекао ернске народности, он би цостао Србином не преотајућа бити Француз. И доиста, по аутореком тумачењу чл. 17. 1о гра1). зак. Француз губи то евојство тек кад је цримио тућу народност на спој захтев. Следствено ако стицање туђе народности није било на захтев Француз задржава евоју народност, а ово је нарочито на^гло примене у земљама које су усвојиле Француски систем, на пр.Италија.