Branič

10

Б Р А Н И Ч

У том погледу, одредба, на коју смо правили алузију, веомаје корисна. Примера ради, узмимо Франц. законодавство. Чл. 8-3-о Грађ. законика гласи: »Сваки онај рођен у Француској од странца који је такође ту рођен, јесте Француз.« Ова одредба коју аутори критикују из са свим других разлога, неопходна је 1 ). То је једна озбиљна гарантија; јер, пружајући нам средство да докажемо нашу народност по рођењу, даје нам у исто време средстава да сачувамо права која проистичу из својства домаћег поданика. Да бисмо то доказали, узмимо један пример: Спори нам се право гласа зато, што смо стран поданик. Ако противно докажемо, право гласа биће нам загарантовано Како ћемо то доказати? Од две ствари једна: или смо -Срби гтрирођењем Једнога од наших предака, и у том случају, ми ћемо добити спор под ношењем доказа о том прирођењу; или, пак, ми про истичемо од предака који су Срби по пореклу Пошто ниједан од њих никада није био странац, биће нам немогућно да докажемо наше својство Србина натурализацијом једног од њих. Камо нам сад средстава да докажемо, како наша породица није дошла из туђине у незапамћено време, већ дајето права српска породица, по пореклу? На тај начин ће наше српско грађанство бити сумњиво због тога, што је оно већ сумњиво и код самих наших родитеља. Француски закон је онемогућио све те незгоде и учинио непотребним таква трагања о прошлости једнога лица о којима је реч. Он сматра за Француза сваког оног који докаже да је рођен у Француској од родитеља (били они странци или не) рођених такође уФранцуској. Ако нам се сад спори својство Француза по рођењу, ми имамо да докажемо само две ствари : да смо се родили у Француској и да су наши родитељи тако исто ту рођени. Или, ако смо рођени на страни треба да докажемо, да су нам родитељи Французи, што ћемо учинити доказом њихове натурализације ако је такав случај, или што ћемо доказати да су

1) Ше13з, Тга1(:е Шеопцие е1: рга^ие <1е с1гоН т^егпаИопа рг^е, I, р. 199.