Branič

6 нАродностп у српском законодавству

9

тема шз зоН. Та одредба, што треба жалити, није нашла места у српском Грађ. законику, као што ћемо мало час видети. Казали смо, да лице, коме се одриче својство рођеног Србпна, мора доказати да су му родитељи бпли српски поданици. Такав доказ лако је прибавити ако су му родитељи постали Срби натурализацијом, она је резултат једне процедуре пред административним властима, од које су акти и документи сачувани у архиви. Али друкчије ствар стоји онда, када су родитељи у место да су прирођени Срби и сами рођени од српских грађана, који опет доводе своје порекло од других српских грађана. Другим речима. ако нама на основу филијације припада својство Србина по неком претку који је некад натурализацијом добио својство српског поданика, имаћемо могућности да докажемо своје право грађанства. Али ако нам то својство припада због тога, што водимо порекло од породице рођене у Србији, која није никада била туђе народности, нама ће бити немогућно да докажемо своје грађанство. И заиста, по српском закону није довољно једној страној породици да су неколико њених генерација постале и живеле у Србији па да њени потомци, самим фактом што ту живе, стекну по праву својство српских грађана. На тај начин, ако смо у том положају, да нам такво својство не припада на основу прирођења једнога од наших предака, увек ће постојати сумња односно наше народности, пошто се неће знати да ли су наши претци Срби по пореклу или су то странци који су се некада у Србији настанили и који зато, што нису никако тражили ни добили натурализацију, увек задржали -својство страних поданика 1 ).

х ) Практична вредност ових наших опсервација умањена је извесном одредбом § 44 грађ. законика о којој се мало даље говори. Али са гледишта теоријског, оне су на свом месту, а могу имати и практичнога значаја, који ће бити све већи што се више удаљујемо од момента постанка српског грађ. заковика ж. п.