Branič

б р а н и ч

Оне забраљују дела, која су штетна за то добро, и н:фе!)ују радње, које су за њега кориене; цри том, као штетна деда, законодавац забрањује не еамо дела, која у себи садрже сгварну штету, но и опасна јдела, која у себи садрже стварну штету, но и опасна дела, која у себи садрже онасност од такве штете. Добро коме морају да служе све норме није увек, ипак, стварно добро: законодавац може да се огреши и да узме за добро оно, што у ствари није добро. Под утицајем такве погрешке, он може да забрани радње, које ни у колико ниеу штетне и ни за кога нису опасне, и да нареди радње, које у опште нису корисне. Дела ће ова бити, тако рећи, само фиктивно штетна и фиктивно опасна. Најзад, законодавац, као човек, може ићи ]0ш даље, може да не сгави своју власт на службу опгЈтем добру, већ назадоволење својих личних интереса, па чак и својих слабоети. На основу тога он може да забрани дела, која ни стварно, ни фиктивно у себи штету не садрже; он може да забрани дела, која су е гледишта општег добра корисна, и да нареди]дела очигледн оштетна. Према томе кривично дело, по садржини својој може бити: или а) дело, које наноси стварну или Фиктивну штету целом друштву и приватним лицима; или б) дело, које садржи у себи опасност такве штете; или, најзад, в)*проста непослушност само вољи законодавчевој. а) Кривичио дело, као штета. Штега, коју садржи кривично дело, може бити или штета извесном лицу — лична штета, — или штета целом друштву — штета друштвена, пошто свака норма, која се нарушава кривичним делом, има за свој предмет или права, добра и интересе приватног лица, или интересе целог друштва, или и једно и друго заједно. Ако се обратимо историји, то ћемо видети да се у старо време кривично дело јавља већином као лична штета. У старо време кривично дело већином, ако не чак и увек, јавља се- као дело приватног карактера; *.ама мисао о томе, да под цојам кривичног дела може бити иодведена и таква штета, која не нарушава права извееног лица, може се рећи, није ни постојала. У савременом праву истиче се правило. даје свака повреда права извесног лица у исто време и друштвена правна повреда, црема томе свако причињавање штете у наше доба сматра се као кривично дело против целог друштва, па ма оно нарушавало у самој ствари само интересе приватног лица. Приватна кривична дела представљају собом изузетак. У њима држава не гледа повреду друштвених интереса, већ само повреду ин-