Branič
КРИВИЧНб ПРАВО
59
тереса и права приватних лица, коме она према томе и даје како иницијативу за истрагу, тако и цраво да је црекине. Као садржина кривичног дела представља се шгота, која је нанесена целом друшгву; повреда пак цриватног права јесте сааЈО средство или Форма повреде права друштвеног. Тако, крађа нарушава субјективно право на ствар; али држава гони учиниоца за то, што је он, извршивши крађу, ео 1рзо нарушио правни поредак, кога штити држава. Ново доба посгепено носи са собом ограничење облаети приватних кривичних дела ; и у будућности, по свој вероватноћи, у свакој неправди, без изузетка, гледаће штету целом друштву. Два приватна кривична дела узајамно гутају једнодруго; ако је један увредио другог, а овај му вратио таквом истом увредом, то се свака истрага прекида; али ако су двојица иавршили крађу један другом, то данашње друштво не признаје овде гутање једног дела другим, с тога што у њима гледа, сем личне штете, и штету друштвену — оба ее кривца подвргавају казни. Не треба губити из вида, да се у иричињавању штете друштву увек готово еастоји и штета приватног лица, пошто норме правног поретка могу бити нарушене еамо у конкретној Форми и, у већини случајева, само помоћу повреде добра и права извесног лица. б) Кривично дело као оцасност штете. Забрањујући радње, које у себи садрже стварну или Фиктивну штету целом друштву или приватним лицима, законодавац, из истих разлога, може забрањивати радње, које стварну штету никоме не наносе, али кОЈе еадрже у себи опаснОст такве штете; тако исто он често наређује грађанима извршење извесних радња, које имају цељ да енрече могућу штету. Повреда забране или наређења ове врсте биће кривично дело, чију целу садржину саставља, баш, опасност или могућност штете. Тако, например, ко нагло на коњу или на колима трчи у вароши по улицима или преко ћуприје, ко у вароши, на саборима или на вашару и у опште онде, где много људи има, непредострожно е оружјем постуиа, ко се не цридржава утврђених правила односно обраћаља са отровним стварима и т. д, — како се изражава наш казнени законик. Дела ова, сама по себи узета, никоме никакву штету не причињавају, али из искуетва се зна да се представљају опасним. в) Кривично дело, као проста непослушност. За време крајњег аисолугизма моменат непослушности не само да до-