Branič

60

В Р А Н И Ч

бија анатно развиће, но и преовлађујући значат! свако ее кривично дело ематра, пре евега и првенствено, као неизвршење воље онархове. Тако ее стање ствари осем тогаразвија у времену непоштовање од стране населења према закону, у времену кад закон, тежећи искључивој надмоћносхи, почиње да истискује обичајно право; најзад, у времену, кад се врши ггрелом старог правног поретка. Без обзира на ово, могући су случајеви, кад моменат штете и моменат непослушности долаае у коализију и у непоередно противуречје међу еобом, а нарочито је могуће, да законодавац, кориетећи се својом неограниченом влашћу, забрани и предвиди казну за такво дело, које не само да није штетно по друштво и приватна лица, већ је чак шта више и корисно. г) Кривично дело, иеиарапственост и грех. Осем правних норама, у човечјем друштиу постоје тако звана правила морала и норме наравствене, у својству прописа, који такођер управљају чавечјом радњом. Правна повреда у опште и кривично дело посебице, као повреда правних норама, мора се строго разликовити од ненаравствености, као повреде норама наравствених. Наравно, нема сумње, да веза међу правом и наравственошћу постоји, ието онако, као што постоји и етално њихово међусобно дејство. Али ми овде немамо у виду да ее занимамо испитавањем међусобних односа наравственоети и права; за нас је потребно само да констатујемо Факат, да ее ненаравственост не еутиче са правном иовредом и кривичним делом. Кривично ће бити све оно, шго је противно кривичном закону, па ма како оно било с гледишта наравствених принципа. Двобој је кривично дело, али га нико неће назвати неморалним. Такво дело, као што је убиство, као што изгледа, противуречи и кодексу наравствености и кодекеу правном; али га не можемо признати делом апсолутно и увек неморалним. Упоредо с нормама правним и нормама наравственим важе у човечанском друштву и норме религиозне. Упоредо са кривичним делом — повреда правних норама, и ненаравственошћу — повреда наравствених норама, истиче ее трећа врста повреда — грех, као повреда религиозних норама. Појам греха ни у колико у себи не Садржи елеменат протоправности у више изложеном смислу; он је само дело, које је противно религиозним догмама, које је забрањено религијом. Грешност, која