Branič

КРИВИЧНО ПРАВО

61

ее може састојати у кривичном делу, такођер нема битна значаја за појам кривнчног дела, као и ненаравственоети. 6) Кривичио дело и догађој. Кривично дело, по садрашни својој, јесте дело, које наноси штету друштву или приватним лицима или које садржи у ееби опасност штете. Али штету може нанети не само човек, већ и стихијне силе природе и животиње. Смрт човечју може да прОизведе не само човек, но и гром, ватра, вода и т. д. Како у једном, тако и у другом случају штета објективно остаје једна и иста. Говорећиу кривичном праву о кривичном делу, као о причињавању штете, ми имамо у виду само ону штету, коју наноеи човек, пошто кривично правоеуђе има посла само са људима. Без обзира на то, било је време, кад се ова штета, коју причињавају природне силе, и ако се није изједначавала потпуно са кривичним делом — са шгетом, коју причиљавају људи — ипак није јаено од ње одвајала. Ако се обратимо историји Јевропе XIV до XVII века, то ће мо наћи масу таквих случајева. Животиње (бикови, свиње, неглови и т. д.) сматрале су се као епособне за извршење кривичног дела, због чега су према њима употребљаване оне исте казне, као и према људима. 3. Деоба кривичних дела. Горе поменута разлика кривичних дела по садржини стварна штета, опасност штете, непослушност — има веома дубок теоријеки значај. Практичан значај може имати друга деоба по спољашњем знаку — величини казне. Наш казнени законик у § 1 деди сва кривична дела према казни, која је за њих одређена, на злочине, преетуне и иступе. Ову деобу кривичних дела, која је установљена према величини казне, по примеру Француског Сос1е репа1 (спте, с1еН1 соп1гауеп!;Јоп), усвојена је била од стране већине казнених законика у Јевропи (Уегђгесћеп, Уег §ећеп, 1Јећег1ге1Јп&) због њене двојаке ирактичне "удобности: процесуалне и кодиФикацискотехничке. У првом пОгледу, ова деоба може да одговара деоби еудова, указујући на обим надлежности свакога од њих. У другом, она знатно олакшава редакцију одредаба општег дела законика, дајући могућносги да се кратким термином замени детаљно описивање целе групе дела, на која се мора односити дотична одредба. Наш казнени законик, уводећи ову деобу.