Branič

62

В Р А Н И Ч

имао је у виду искључиво ову последњу страну — удобност кодиФикациско — техничку — не узимајући у вид ироцесуалне обзире, 4. Теоријски покушаји о повлачењу разлике ме^ђу појединим врстама неправде. Изложени анализ иравне природе кривичног дела јавт-а се као резултат научних исцитивања новијег доба. До последњих годива ово ее питање решавало друкчије. Као полазна тачка решавања служила је деоба Функци^а правосуђа између три врсте судова — међу судовима кривичним, грађанским и тако званим полицијеким. Према тој деоби, све правне повреде или, како смо се ми више пута изражавали, све повреде норама правног поретка делиле су се обично на три врсте не^ правде: неправду кривичну или кривично дело, неправду грађанску и неправду полицијску. а) Неправда грађанска и кривична. Многе правне повреде не повлаче за собом казну, већ материјалну накнаду оштећеноме путем грађанске парнице. Таква су дела: неисплата дуга, ненамерно присвајање или уништење туђе имовине, неиспуњење грађанских обавеза и т. д. Ова је црта била ус-војена као знак деобе између неправде кажњиве, т. ј. кривичног дела, и неправде грађанске, која повлачи за собом материјалну накнаду и која саставља нредмет грађанског правосуђа. Материјална накнада, на тај начин, стављена је била у положај противан казни; материјална накнада и казна сматране су као две самосталне иоследице различитих врста правних повреда, За објашњење правне природе кривичног дела, према таквом стању пчтања, потребно је било одредити она својства правне повреде, од којих зависи ова или она њена последица. При том, ипак, писци, који су гшставили за задаћу принципиелну разлику неправде грађанске и кривичне, изгубили су из вида следеће три околности: прво, да се материјална накнада врло често додирује са казном, да се, на тај начин, неправда кривична врло често сутиче са неправдом грађанском; друго, што за сваку правну порреду може бити одређена казна, ако то нађе за нужно законодавац; најзад, треће, што, уворедо са неправдом кажњивом и неправдом грађанском, постоји маса пОвреда законских наређења, које немају ни једну, ни другу последицу.