Branič

КРИВИЧНО ГЈРАВО

Све теорије, које су постале поводом питања о разлици између неправде кривичне и грађанске, могу се свести у три групе: теорије субјективае , теорије објектиЂне и теорије метпоЂите, које се придржавају једновремено и субјективних и објективних знакова Оеем тога, многи писци, не одричући принципиелну разлику између нег.равде кривичне и грађанске одричу се ипак од општег теоријског решења овога питања, Писци прве групе узимали су као основ деобе намеру (знЈње) при повреди закона, као карактерну црту неправде кривичне и грађанске, за разлику од повреда ненамерних (ипђеСап§епез Ппгесћ!:) — неправде грађанске. Знање повреде садржи у себи намерно и вољно противстављање својих жеља оцштој вољи, која је Оличена у закону. Тај баш момент непотчињавања општој вољи изазива казну. ЕВе нема код неправде грађанске, за коју се, према томе, јавља као довољно повраћај правних одношаја путем грађанског с}да. Намерно и са знањем неиепуњавање грађанских обавеза, остаје као грађанска неиравда (или, по Бернеру, заузима средње место), у колико у њему нема преваре, као ередство да се уклони од потчињавања општој вољи. Писци друге групе (Хелшнер, Спасовић, Некљудов) истичу разноврсне знакове, који леже у објекту напада. Тако, противставља. се повреда права (у објективном смиелу) повреди субјективних права, која прииадају приватним лицима. Прво, у својсгву аисолутне неправде, јесте кривична неправда; друго, као неправда која се одређује вољом оштећенога и према томе условна, јесте неправда грађанска. Даље, проводи се разлика по знаку отуђивости нарушених права (грађанска ненравда) и неотуђивости (кривична), — проводи се разлика међу нападом на с.!]екте права 1ПСОгроге (кривична неправда) и повредом однопхоја међу људима, који су установљени поводом ових објеката (грађанска) и т. д. Маса теорија, које су покушале да повуку разлнку из међу неправде кривичне и грађанске, теорија, које једна другу побијају и које су неосноване, изазвала је негативан одношај и према самом питању; многи еу се писци одрекли од његовог теоријског решења, ма да се и нису одрекли од самог принцица разликовања неправде кривичне и грађанске, као две супротне врсте правних повреда. Новија теорија дошла је до закључка, који може бити већ назван согшпишз оргпјо, да је основно противстављање.