Branič

ИЗВРШЕЊЕ СМРТНЕ КАЗНЕ

391

се за смрт припреми; и да се за тим осученику вежу очи, после чега ће на дани знак од полициског чиновника четворица за то одређенпх полициских слуигитеља пуцати у њега иа четнри пушке у једанпут, а ако га не убију одмах, пуцаће одмах опет. Овакве прописе за раније време немамо, сем што се из Деловодног Протокола впди, да се је на месту погубљења имала увек претходно да очита пресуда „сектенција." Од почетка првог устанка до издања законика о крнв. пост. не постоји или бар није очувана никаква уредба о томе, да ли душевна и јача телесна болест, и код женских трудноћа обустављају извршење смртне казне, као што то прописује §. 288. зак. о кр. пост. Овај §. даље о овоме прописује, да се наД породиљом не може извршпти смртна казна. док не прођу четрдесет дана од порођаја; и да вештацн пмају оценити, да л' је ко душевно и телесно болестан, и да ли је женска трудна. II. Како се је с мртвим телом осуђениковим по извршењу казне поступало у старој српској држави и за време првог устанка, не може се такође због оскудице података ништа рећи. Псто тако нема за то никаквих података ни за време од 1815. до 1853., када је о овоме издато једно решење. Али пз овога решења можемо видети, како се је поступало пре њега почев од 1815. То решење, издато 13. јуна 1853. Н. 633., којим је решено питање: „којој власти, мирској или духовној, пристоји помиловања давати за опело погубљени лица," гласи: 1 „Да онело остаје духовној власти наређивати, почем је тело погубљеног осуђеника земљи предано, јер тада више ништа полицајна власт даље дејствовати нема; но како скидање с точка и сарањнвање по наредби пресуде бива, то, док полицајна власт пресуду у извршеније не прпведе, и тело се земљи не преда, опело се ннкако чинити неће моћи." Пз овог решења види се, да је пре но што је оно пздано, било потребно, дасе добије помиловање заопело; и да је бнло спора између полициских и духовнпх власти, којој од њих право помиловања припада, Спор је прекинут овим решењем. Њиме је утврђено, да полициска власт има само да изврши пресуду, а духовна да наређује опело. У извр-