Branič

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 135.

2. Сама конвенционална казна допуштена је код нас на основу §-а 546. Грађ. Зак., који вели: „Ако би при уговору особити услови стављени били, они се мор ју разумно у придрење узеги". Ова реч „разумно", коју је законодавац употребио, несумњиво налаже суду дужност (§ 10. Грађ. Зак.) да цени улаесност приговора да је у дотичном случају уговорсна конвенционална казна претерана; 3. Пошто је конвенционална казна по својој природи једна нарочита врста накнадне штете, то за њу безусловно вреде општи прописи и о доказивању величине штете ; по самој је природи ове институције искључена могућност доказивати да је штета стварно већа него што је то предвиђенз конвенционалном казном, али, за то, прописи о умеравању захтеване величине штете треба да важе и код конвенционалне казне. Међутим, у §-у 293. Грађ. Суд. Пост. суду је изрично дато право да умери захтевану количину штете, ако тужени против ове с разлогом примети, у том случају, кад се величина штете доказује вредност опредељавајућом заклетвом. (Јво право, по аналогији, треба да припада суду и код конвенционалне казне нарочито с тога, што и саме речи законодавца у §-у 546. Грађ. Зак.

„разумно" и у §-у 293. Грађ. Суд. Пост. „с разлогом" показују да је законодавац хтео ставити суду у дужност да цени умесност појединих нарочитих услова код уговора, па ма се такви услови и односили на накнадну штете због евентуалног неиспуњења обавезе; и 4. Ова је солуција истакну гог питања у складу и с обзирима правичности, с једне стране за то, што исплата прекомерне конвенционалне казне била би несумњиво једно неправедно обогаћење за оног уговорача, који би њу примио, док закон забрањује неправедно обогаћење за рачун другога; а с друге стране за то, што исолата конвењ циолалне казне по правилу не ослобођава од испуњења уговора, ако то није изрично предвиђено, те се може и једно и друго захгевати кумулативно, а под овим околностима из обзира јавнога морала потребан је један коректив, који може најподесније бити нађен у праву суда да питање о мери уговорене конвенционалне казне „разумно" оцени. Са свега изложенога ми држимо, дакле, да суд има право на захтев заинтересованог парничара умерити величину уговорене конвенционалне казне, ако нађе да је ова доиста претерана.

НАКНАДА ШТЕТЕ ВБОГ АДМИНИСТРАТИВНЕ ОДГОВОРНОСТИ. (ПРИМЕР АДМИНИСТРАТИВНОГ СУДСТВА У ФРАНЦУСКОЈ) — МИЛАН МАРЈАНОВИЋ АДВОКАТ У доба увођења административних судова у нашој држави, у којој се административно судство није развијало, те су и појмови о њему нејасни, овај пример из француског административног судства допринеће схватању природе правних односа који би долазили у компетенцију административног судства. * * * На вашару у општини 5ат1-5ог1еп с1е Моге51е1 14. октобра 1906. г. неки Лурден подигао је зграду у којој је публика пуцала у мете из карабина. Мете су биле обложене блехом и постројене спрам куће ненекога Тевена, на 5 метара одстојања. На кући су, према метама била три прозора. У 4. сата по иодне Тевен, бавећи се по-

слом на свом прозору, осети ударац зрна у око и одмах је помислио да је долетело из бараке Лурденове. У 67 години старости морао је изгубити око и тако претрпео је штету због умањења способности за рад. Због овога Тевен подигао је код суда тужбу у противу Лурдена и општине тражећи да му солидарно накнаде штету у 50.000 франака. Лурдена означио је као непосредног извршиоца повреде, зато што је због рђавог заклона зрно пробило напоље и њега погодило, а општину с тога што није довољно бдила на обезбеђењу публике од пуцања и о довољној солидности бараке Лурденове, јер општина је допустила подизање бараке на јавном месту и близу кућа, што је очигледно било опасно по пролазнике и суседе.