Branič

Страна 14

Број 1.

Међутим, данас је онај први фактор за стварање и одржавање задруге који је имао свога основа у традицији и угледао се на наше старе и моћне задруге сасвим отпао, јер је сада готово редован случај, да се не само даљи сродници у задрузи већ и браћа па и у инокосној кући једини син у оца, деле и заснивају своју сопствену обитељ, тако да је данас реткост наћи какву већу и јачу задругу. То долази отуда што данашњи нараштаји тешко подносе потчињеност старешини задруге, па чак и старешинство оца, већ желе потпуну самосталност, коју могу имати само онда ако су подељени и ако су сами старешине у својој кући. С друге стране показало се као нетачно и то да мали поседи не могу давати принос сразмерно великим Данас је правило, а то и економски писци тврде да мали гтоседи сразмерно дају већи принос од великих из разлога што их ти ситни сопственици лакше и брижљивије обрађују а нарочито што су директно заинтересовани. Услед тога је и гтрестала потреба да се право прекупа нарочито штити, па је са свим разумљиво што и наши судови гледају да га сведу на најмању меру. Право прекупа је и промашило циљ хоји му је био постављен, па и због тога оно

нема више свој га1боп сГе.ге. Оно није ус пело да ни њу најма у руку одржи у целини задружна и заједничка пмата управо тим се правом пре светског рата готово никад нико није хтео да користи, због чега су спорови о праву прекупа пре рата врло ре тки, а појединим судовима готово непознати Међу тим, после рата, због варирања цена непокретним добрима врло је честа појава спор о праву прекупа. Било је слу чајева да се купац лишава имач а и поред тога што је има I е правилно купио и пла тио, само зато што му суд није могао брзо потврдити и издати тапију а цена је том ку п т.еном имању после месец два скочила. Имајући у виду да је право прекупа изузетна правна институција. да ограничава приватну својину, да у многоме смета пра вилан промет непокретних добара и да, нарочито после рата, доводи до врло незгодних споровз а при том да је потпуно из• губило. свој газоп с1'е!ге мп мислимо да би га при изради новог Груђанског Законика з.т целу државу потпуно требало избацити. Ово све вреди за законско право пре купа док би уговорно право прекупа требало и даље оставити, јер се не противи јавном моралу, а често пута би могло да буде од користи уговорачима

О РАЧУНСКОЈ ПАРНИЦИ САМ. С. ДЕ МАЈО адВОКАТ. ПРИПРАВНИК. (Настазак)

II. Односи због којих рачунска парница може настати. Њен циљ. Њене врсте. Навив. 1. Принципиелно рачунска парница може настати само између оних лица, међу којима постоји такав правни однос, да из њега за једну страну истиче дужност да другој положи рачун, односно за прву право да од друге тражи полагање рачуна. Или обратно, — с обзиром на тач. 2. § 253. гсп., у оним случајевима, када једно ллце има право да другоме положи рачун, а ово дужност да рачун прими и на њега да свој одговор.') 1 Наша судска пракса није у озом питању потпуно стална. Зт то нлзодимо овс примере: 1. Јапдилски Прзост Суд реаЈењем својим од 16. сјпт . 1905. Бр. 15.6 )0 наредио је туженом В. 11. да свзм: облигациономе дужнтку Н. положи рачун о свима от.тлатама, које му је дао — т. ј да му положи рачун о прздатих му 2.600.— дин. „какз би знш откуда да се његов дуг од 172..— дин., колико је из-

Кад се сви основи, из којих та права односно дужности истичу, дубље пр.>мотре, види се да их има три врсге. Наиме обаносао 27. јулд 1902. го I., претвори у суму од 1.300.са 12% год инг. од 1. дгц. 1901. год." — Касациони Суд прлм:дбама својпм од 3. фебр. 1906. год. Бр. .51. поништио је то решење иаводећи: „да је суд погрешно, кад } • нашао да овд: има места пртменп § 351. гсп., п туженог осудио да иоложи тужиоцу рачун о примљеним отплатама само по том основу, што је дужнику потр:бно да зна колико је дужан повериоцу, и што је овај услозно присгао да тај рачун поднзсе, — већ ј ■ Суд био дужан да, с обзиром на § 174. гсп., у вези § 351. истог закона размисли: да ли овде у начелу има месп париици због рачуна, па да по тој оцени и изпече свој: ре пење" (Несторозп 1 стр. 42.) 2. О. о. К. с. (Никетић: Грађ. Суд. пост.) од 2. јануар I 1879. Бр. 3137: „У закону је казано д) ће суд по доказу и извиђају решитп, ли тужени дужан рачун положити или није кад он неће да положи рачун — 1. § 351. и 352. гсп. Под овим доказима се и -ају разумети уговори о правном односу страна, из којег се односа може извесги за једну или другу сграну дужност да положи рачун Па кад закон