Branič

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч*

Страна 47

нералу Пурсе, који је вршио дужност државног тужиоца. Лашо је био завршио своју одбрану пред судом без да је могао потрести војне судије: њихово гледиште је израђено и задовољили су се смејањем, кад је адвокат покушао да да нека стратегијска објашњења. Бранилац је био сео, болестан, исцрпљен, са осећањем да је ствар изгубио. Генерал Пурсе учинио је грубу погрешку што му је одговорно и изговорио; — или тачније прочитао; јер његова оптужба у целости била је написана са фамозном реченицом: „Господо, адвокат, који је пред нама, бранилац је највећих злочинаца; бранилац је Тропманов." Лашо скочи увређен овим пакосним апострофирањем и налазећи изненада своју јачину и свој глас изнурен четвородневном одбраном пред судом; постајући понова беседник великих дана, отимајући се тако рећи од самога себе, он се баци на државног тужиоца најдивнијим одговорима и умеде, својом дивном вештином, да победи најзад равнодушност или нерасположење судија! „Ах! господине, ја вам честитам, рече му војвода од Омала, који га је позвао у свој кабинет, ви сте успели да спасете маршалову главу." Заиста судије, да би дали тобож задовољење јавном мнењу, осудили су на смрт издајицу отаџбине, затим одмах потписали мишљење за помиловање и, чудном комедијом која никога није направила лудим, Базен, после замене казне, био је интерниран на острво Свете Маргарите. Ви знате остало... Хоћете ли упознати човека; чији је живот овога часа анализиран? Хоћете ли да га поново оживите у вашим очима и дивној слици сличности и истине? Кад се може имати слика мајстора, зашто чинити покушај да се створи бледа копија? Пустите да говори Ганбета и кажите ми дали то није најбоља слика у којој се налази цео Лашо: „Он има високо чело, светло, глатко и округло, — топла и светла фигура, — велики образ као у Римљанима, —• широке и упадљиве уснице са осмехом нрефињеног Гала, — ноздрва раширена, постављена на солидном носу, — уста пуна и округла која подсећају на уста на којима је Хорације завидео Атињанима, — око велико, округло, са трепавицама меридионалне покретљивости, (охоло око коме се ништа није могло сакрити и које је продирало до саме душе), ово око мало умекшано одмором, изненадном и страшном светлошћу се осветљује, смеје се слатким пламеном, које се боји дугиним бојама на кристално бистром и осветљује на целом глобусу, — изгледи главе пуни

величаствености, — кратких руку, фини и пуначни прсти, унутарњи део прстију испуњен, испупчен, ружичаст као код Источњака, — тело право, добро постављено, са изгледом младићске хитрине, — пуноћа лака и пуна финесе: — додајте томе диван глас гипкости и пространства, нешто средње између рога и флауте, сјаја и нежности. — „Јер Лашо био је оно што се може назвати великим музичарем, и нико боље од њега није се служио као прави уметник оним инструментом који се назива човечјим гласом." Један други од његових биографа, који изгледа безочно упоређује адвоката са глумцем, "говори о њему са мање речитости. „Овај уметник имао је орган Мелинга, округлину Коклена, доброћудност Жефреја и љупко достојанство владике кад се попне у предикаоницу." Лашо није имао само велики дух, већ још — ретка веза и нежност и деликатно срце. Био је готов увек да учини услугу или да дође у помоћ свима који његову помоћ траже. Никада није одбио да брани каквог сиромашка и често чак својом кесом обавезивао је оне чију је ствар бранио: што није спречило париски народ, са овом раскошном незахвалношћу коме се француски карактер прилагођава тако добро кад треба вратити учињене услуге, да је покушао за време Комуне да запали његову кућу. Али кад је била у питању ствар каквог богатог клијента, Лашо, кажу, тражио је угодне хонораре. Тако кад је ишао да пледира у Египту противу Кедифа, за рачун једног финансијског друштва, за своје заступање наплатио је суму од 60.000 франака и том приликом правио је путешествије у дивној земљи сунца, — путешествије које вам у памети оставља незаборавиму успомену! И ако је нарочито пледирао у кривичним стварима, он је исто тако био добар адвокат и у грађанским споровима, нарочито у парницама због одвојеног живота. Имао је, прича о томе један његов савременик, диван и дирљив начин за пледирање ових деликатних спорова, у којима пре свега то ми се чини, треба избећи скандал и јавност. Позивао је у свој кабинет свога клијента и противну страну и пред њима пледирао ствар као да је у суду; његова противна страна му је одговарала и два адвоката који су тренутно постали судије, редиговали су најзад у потпуном споразуму уговор закључен на леп начин које ће обе стране поштовати као судску одлуку, — можда више, што није кадкад тешко. Могао се на тај начин сачувати интерес парничара и чак породице. Ван суда две ствари апсорбовале су Лашовљев живот: политика и штампа.