Branič

СУДСКА ПРАКСА

379

суда да му плати 50.000 дин. за рад око обезбеђења, за добивени спор и за рад по стечају. Тужена је у одговору свом и на рочиштима истакла ненадлежност суда с обзиром на пропис § 32 од. II зак. о адвокатима. Даље је истакла да је по предметима забране није заступао, јер је пуномоћје тужиоцу издато доцније, а решења о забрани су ранија. Поред тога навела је да је између њих висина награде била утврђена по писмену које се налази код тужиоца, о чему ће се допуно заклети. Најзад истиче да је тужба по § 928 грађ. зак. застарела, јер је од момента закљученог поравнања и одобрених забрана протекло више од године дана. Молила је да се тужилац одбије од свог захтева. Окружни суд за град Београд пресудом од 7 марта 1936 год, По 500/34/12 осудио је тужену на плаћање 25.000 дин. тужиоцу на име награде адвокатске, са разлога: ,По довољном извиђању овога спора у смислу § 166 гр. п. п. суд је нашао: Да је тужилац Б. Л. заступао тужену К. Д. противу „Калорнје* а. д. из Београда око обезбеђења њене тражбине у износу од Дин. 353.614,45 а затим овај спор окончао поравнањем закљученим код овога суда под бр. 27389/26 и напослетку у стечајном поступку противу дужника тужиље ради признања и наплате њеиог потраживања. Ово се доказује пуноважним исправама, приложеним уз тужбу, а ии међу странкама није спорно. Према овоме, тужена је дужна да плати тужиоцу награду за ове послове у износу од Дин. 25.000.— Како су то вештаци у свом мишљењу утврдили вредност потраживања на име награде тужиоца Л. те ово мншљење и суд прихвата, §§ 251 и 2б0 гр. п. п. Приговор тужене ца је потраживање тужиоца застарело, неумесан је, јер послове које је предузео тужилац Б. за рачун тужене проистичу из једног истог основа ради обезбеђења и наплате једне исте њене тражбине, а те је послове он обавио на основу генералног пуномоћја по њиховом току, како је то било потребно, те застарелост у овоме случају наступа само од момента када му је отказала то пуномоћје у смислу § 928 б) г. з. а од тога времена до подизања тужбе није прошао рок од године дана предвиђен у овом законском пропису. Такође ,<е неумесан приговор тужене о ненадлежности овога суда, јер је овај суд надлежан за расправу спора и по месту њеног становања § 28 г. с. п. и по § 32 Закона о адвокатима, јер је пред овим судом спор био расправљен у првом степену односно ово је месни суд за спор тужиоца Л. као адвоката. У осталом ово питање надлежности већ је расправљено ранијим пресудама овога и Апелационог суда а Касациони суд није у том погледу ништио пресуду. Даље приговор тужене и доказ о томе да је она са тужиоцем уговорила награду, без вредности су у овоме спору; ово стога што су послови од стране тужиоца Л. обављени под владом старога закона о адвокатима, по коме није било дозвољено уговарање између адвоката и странака у погледу награде. Осим тога, баш и када би се утврдило да је тумилац сам захтевао да му тужиља упути писмо које је приложено уз одгбвор на тужбу, нема никаквог доказа да је он по добијању тога писма као понуде на његову садржину дао пристанак, те и када би се могло уговорити, дотично писмено не би био никакав пуноважан доказ о уговору, а оно се још и не односи на све послове него само па рад по стечају. Најзад, ово писмо и кзда би могло бити уговора између тужиоца и тужене у смислу новога закона о адвокатима, не садржи све предвиђене елементе за ваљаност погодбз о адвокатској награди по § 27 закона о адвокатима. Суд је ценио и све друге приговоре тужене стране, па је нашао да су они неосновани и без утицаја на одлуку по овоме спору. Тужена страна као губећа у спору има се осудити и на накнаду плаћене таксе, вештачке дангубе и парничних трошкова по овоме спору—§ 98 г. с. п. и чл. Зак. о таксама §§ 31, 800 грађ. зак * По незадовољству тужене стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 22 августа 1936 год. Р. Бр. 2242 одобрио је пресуду Окружног суда. По жалби тужене стране, Касациони суд у Београду примедбама својим од 8 децембра 1936 год. Рев. 1339 поништио је пресуду Апелационог суда, са розлога: „Када се према чињеничком стању утврђеном у овом спору види, да је тужилац Л. тражио награду за послове у тужби изложене које ]е извршио као пуномоћник сада тумене К. у њеном спору противу „Калорије" а. д. а које је завршио и то: поравнање закључено код Првостепеног суда за град Београд на дан 4 јуна 1926 год. послове по поднетом у тужби уверењу Београдског трго-