Branič

Б Е Л Е Ш К Е

389

слободно закључују и одлучују о уговорима, служи општем миру, коме најзад цело човечанство треба да тежи. Конгрес Не сигурно својим радовима и дискусијама допринети да се та општа идеја мира прошири и постане добро свег човечанства. Ми пак правници позвати смо да тој идеји вајпреданије служимо. Конгрес је трајао шест дана и свакога дана пре подне дискутовано је по једно питање стављено на дневни ред, које је изложио, према праспелим радовима, одређени генерални известилац. Тим седницама претседавали су француски професори, адвокати и судије, који су иза генералних реферата отварали дискусију и на крају обично дискусују резимирали. Утакмица међу правницима била је велика и било је врло инструктивно чути разна мишљења од разних правника који живе под најразноврснијим законодавствима, Дискусије су вођене у пуној слободи, уз нарочиту пажњу према иностраним правницима, који су готово искључиво и говорили, док су фр ј нцуски правници узимали реч преко својих стручњака или резимирали дискусије преко претседника секција. О напуштању породице, генерални известилац био је г. Марк Ансел, генерални секретар Касационог суда, који је изложио питање са гледишта унутрашњег права, са гледишта кривичног права и са гледишта међународног права. У дискусији узео је реч и г. Др. Живановић. Претседник проф. г. Рене Демог зналачки је резимирао дискусију. По питању ревизије уговора посретством судије генерални известилац био је проф. г Нибоаје, који је у снажно документованом извештају изнео два опречна правила гећиз 81С 81ап1Шиз и рас!а зип! зегуапсЈа. Остајући веран француској доктрини и јуриспруденцији, известилац је изложио све рђаве стране неограничене могућности ревизије уговора, па је у дускусији, коју је отворио претседник г. Рипер члан Института и проф. Правног факултета у Паризу, узео учешћа и потписати, који је изложио своје мишљење, да судији не треба дати право да ослобађа уговорача од уговорних одредаба ван законом предвиђених случајева. Позвао је се на начело поделе власти по коме свака власт има свој домен, а судска власт није позвана да доноси правила, већ да их само примењује. Затим је прешао на морални момеват да слободно дата реч мора да обавезује. Највећи интерес права и правде, у слободно организованом друштву, тражи поштовање дате речи, што у крајњој линији служи општој стабилности и спштем миру. У дискусији узео је учешћа и проф. г. Рене Касен, који је се са неким погледима потписатог сложио, па је после веома великог броја говорника претседник г. Рипер, у завршној речи подвукао значај клаузуле геђиз 51С 81апНћц5, која преставља основ у овој материји. Судија није позван да суди неограничено, ван законских прописа. На против, његова власт почива и оснива се на закону, што је огромна већина говорника прихватила, тако да је по овом важном питању победила француска правна наука. Истога дана после подне конгресисте је примио на Правном факултету декан г. Аликс са преседником Касационог суда и претседником бивших учесника Париског правног факултета, чланом Института г. Матером. У говорима којима су домаћини поздравили конгресисге, осетио је се значај париске правничке школе и сва интимност и другарство са којим их француски правници у храму француске правне науке, дочекују. Трећи дан Конгреса био је посвећен питању задужбина по коме је генерални известилац г. Гринебом — Бален изложио тешко сукобе између схватања француског Касационог суда који не одобрава задужбине путем тестамената и. француског Државног савета који такве уговоре прихвата. По овом питању поднео је веома исцрпан извештај о стању нашег законодавства г. Живојин М. Перић, кога су се многи говорници дотицали, па је претседник, адвокат при Касационом суду г. Игене, завршујући дискусију, подвукао правнички и економски значај законодавства о задужкинама и изразио жељу да се законодавним путем ова крупна неслагања између два највиша француска суда, изгладе што пре. После подне истога дана конгресисте ј'е примио претседник Париске општине, поздравивши их у лепом говору у коме је изложио значај правне науке за човечанство. Осврнуо је се на улогу Париза у формирању француске и међународно-правне свести и дотакао теме које су изучене на Конгресу. У име конгресиста претседнику Париске општине одговорили су претседник Конгреса г. Бодело и ректор Универзитета у Букурешту г. Стојическу. Затим је конгресистима показана Париска општина са свима знаменитостима а у вези са историским догађајима који су се одиграли. Четвртог дана Конгреса претресано је питање редовног брачног режима по