Branič

390

„Б Р А Н И Ч

коме је познати научник г. Рипер био главни известидац. Он је изложио стање заководавства у свету по овом питању и у дискуеији константована је еволУ ци Ј а права која није још завршена. У главном супружници прибегавају редовном ван " уговорном режиму заједнице добара. Истога дана увече Министарство за уметност у раскошно осветљеним одајама Лувра под стручним вођством приказало је конгресистпма оделења посвећена античкој скулптури. Петога дана Конгреса расправљаао је о питању фидуцијарних правних послова, по коме је генерални известилац уважени професор и научник г. Рене Демог зналачки изложио стање међународне доктрине и праксе, осврћући се на Канадски закон који о фидуцијарним правним пословима садржи многобројне одредбе. У дискусији узео је и потписати учешћа, излажући у кратко значај нашег § 842. грађ. зак., изјашњавајући се против фидуцијарних правних послова, које законодавац треба да спречи. У завршној дискусији констатовано је да фидуцијарни правни послови не би требало да имају ослонца у законодавствима, али за сада да треба остати при досадашњим прописима. Истога дана после подне конгресисти су посетили Палату правде у којој их је примио претседник Адвокатске коморе и претседник Касационог суда. Тај пријем, поред онога у Правном факултету у Паризу, јесте нијзначајнији, јер је омогућио конгресистима да изблиза виде и осете како се примењује право и брани правда у Француској. Конгресисти су видели да без солидних традиција, које су сви режими у Француској поштовали, не може бити ни адвокатуре ни магистратуре. Адвокати у Париској палати правде имају своје велике одаје у којима заседавају, врше изборе, суде колегама и доносе одлуке значајне по адвокатски ред. Многобројие уметнички израђене слике потсећају на адвокатске великане, сачувани адвокатски списи многих знаменитих адвоката приказују интимно њихов рад на заштити права и правде, а многобројне успомене сачуване и предате адвокатском реду од адвоката, повеље, декрети и др. потсећају на то да је адвокатски ред у Француској готово исто толико стар колико и правда. Претседник адвокатског реда подвукао је значај тога што се адвокатура и магистратура налазе под једним кровом. Из те нераздвојне сарадње ниче правда која чини да су француски грађани задовољни. У узајамном поштовању и чувању права између адвоката и судија лежи основ сјајне јуриспруденције докете у пуној сарадњи адвоката и судија, која чини част Француској. Адвокати су ти који припремају судије да изричу правду, а судије су ти који поштујући висока правничка начела изложена од адвоката, доиосе пресуде. Адвокати су поносни што се у судској згради на највиднијеч месту налазе две статуе у природној величини два велика француска адвоката: Малзерба и Бериеа-Сина, који, обучени у тоге, у своме говорничком ставу, потсећају генерације које долазе, на славне тековине којима су адвокати обогатили право и правду. У великој сали Касационог суда, богато украшеној са симболичким преставама закона и правде, конгресисте је примио први претседник г. Матер. У дужем говору, који преставља право ремек дело науке и говорништва, г. Матер је изложио значај сарадње закона и права, који добијају завршну форму у пресудама, које значе примењени закон и право. Али законодавац не може све да предвиди и зато суд, тумачећи верно интенције законодавца, доноси пресуде, које и саме донекле стварају право. Судска функција је врло висока и потпуно независна. Њу су поштовали сви режими у Француској и зато је г. Матер поносан на оно што је везано са радом судова у Француској. Француска Касација има стару традицију да суди само по законима. Основана 1792. год., она је високо држала заставу права и правде, тако да се кроз њене пресуде није осећала ни смена режима, ни смена генерација. То чини да Француски касациони суд ужива особено поштовање у целом свету. У архиви Касационог суда конгресистима су показана најзначајнија дела правничка, најзначајније пресуде још из револуционарних времена, а као највећа драгоценост показан је записник од прве седнице Касационог суда у Паризу 1792. г. Истога вечера г. Перић и потписати били су позвати на интимну вечеру код париског декана г. Аликса, који је тиме хтео да укаже част југословенским правницима, који су га, како сам каже, приликом посете Београду и држања предавања, веома лепо примили. Најзад, завршни дан Конгреса био је посвећен питању Заштите портера облигација, које је питање зналачки изложио проф. Правног факултета г. Амел. Ово питање нарочито интересује нелики број француских штедиша и веома ]е