Branič

Б Е Л Е Ш К Е

391

сложено јер задире и у приватно и у јавно право. Из реферата добио је се утисак о комплексности питања у многим државама, тако да му је врло тешко дати правилно решење. Дискусија је открила тешко стање сопственика облигација и препоручено је владама да предузму сходне мере да се ови мали штедише, јер су они у главном у питању, заштите. Претседник Скупштине у Међусавезничком серклу истога дана позвао је на ручак многе иностране правнике, међу којима и потписатог, чиме је пружена прилика за што боље упознавање а нарочито за што ближи контакт са француским правницима којих је био леп број на овоме ручку Удружења. После подне одржана је Скупштина Удружења правника француског језика, које броји око 700 чланова, еа којој је закључено да се прихвате правила и идућа скупштина одржи у Канади. Затим је одржана завршна седница, којој је претседавао г. Жан Зе Министар просвете, са аукторитетом и тактом, и ако веома млад човек — нема више од 32 године. На тој завршној седници стране делегате поздравио је проф. г. Демог, истичући значај међународне сарадње на великим правним питањима која су исцрпно изучена на Конгресу. Од таквога рада могу се очекивати добри резултати и за међ>народну сарадњу између свих народа преко правника и за мир, коме ми правници нарочито треба да тежнмо. Многобројни страни делегати поздравили су своје француске колеге и захвалкли се на срдачном пријему и лојалној сарадњи, поневши најлепше успомене из Париза. Г. Живојин Перић поздравио је Конгрес у име југословенских правника говором који је привукао општу пажњу, јер је њиме г. Перић подвукао паралелу између Међународне изложбе и Међународног правничког конгреса и потврдио да општег мира не може бити без лојалне правничке сарадње каква је била ва овоме Конгресу, Захвалио је се приређивачима Конгреса а нарочито генералном секретару проф. г. Руасту, који је уживао иначе свеопште симпатије конгресиста својом љубазношћу и смислом за организацију. У вече '24. јула Конгрес је свечано закључен на банкету коме је претседавао Министар г. Виолет а на коме је говорио нретседник г. Бодело, претставник Канаде и најзад сам г. Виолет. Говори су били одблесак Конгреса, дубоко смишљени, тако да су престављали ремек — дела говорничке вештине. Нарочито је г. Виолет, у једној дивно; импровизацији, говорио о улози права у будућности, јер ако желимо мир, ми га једино можемо постићи путем права. Овај Конгрес, као што видимо, био је сјајна манифестација међународне правничке солидарности и што је успео преко сваког очекивања захвалност припада француским правницима — организаторима, који нису жалили труда ни времена да се Конгрес одржи онако како су предвиђали. У погледу научном Конгрес је показао да се у таквом једном форуму могу најкрупнија питања дискутовати када се приступи раду добронамерно и озбиљно. У потпуно слободној атмосфери, са свима обзирима и пажњом која се дугује колегама, француски правници носе заслугу што је Конгрес успео. Тиме су исто у време потврдили оно старо правило, које до данас није демантовано, да је седиште права и науке само у народима који у пуној слободи омогућују дискусије, јер само тако може се доћи до оних великих истина у праву, којима сви правници теже. Нема права без слободе и јавности и Париз је био најпозванији да ово правило потврди приликом недавног Конгреса. 3. — Међународни конгрес за кривично право одржан је одмах иза Међународног конгреса за приватно право, у Паризу, и ако је имао да се одржи у Атини. На дневном реду била су значајна питања, између осталих и питање гш11а роепа зте 1е§е по ком је поднео исцрпан реферат г. Живојин Перић и исти је штампан у претходним радовима Конгреса. На Конгресу је узео учешћа поред г. Перића и г. Др. Тома Живановић. По најзначајнијем питању пи11а роепа кше 1е§е било је велике дискусије, али је у главном констатована мање више сагласност свих правника, да је основно правило у праву да нико не може бити кажњен ако за оно што је учинио није предвиђен законски пропис, односно казна. 4. — Други међународна конгрес уаоредног ирава одржан је у Хагу од 4. до 11. августа 1937. год. у Палати мира уз учешће преставника 31 државе. Од наших правника Конгресу су присуствовали г. Живојин М. Перић као референт по једном питању из области филозофије права и као генерални референт по питању Општих начела по којима се има наслеђе расправити и потписати као референт по питањима Упоредне студије доказа, Мера предузетих у циљу убла-