Branič

самовлашће као појам кривичног дела

13-

кад неко самовласно без насиља прибавља неко имовинско право,. — како то произилази — из коментара г. Др. Томе Живановића професора на правном факултету у Београду, који је он дао уз 375. а) ст. каз. зак.*). Г Др- Живановић у поменутом своме оојашњењу предвиђа ла 4 375. а) ст. каз. зак. садржи само елементе за постојање дела самовласног прибављања каквог свога имовинског права или права које изгледа да постоји, искључујући потпуно случајеве самовласног прибављања неког имовинског права, које извршиоцу дела неби припадало, односно туђег имања. Међутим и из законског текста, а и из напред цитиране одчуке Касационог суда сасвим супротно тврђењу г. Др. Живановића произилази, да § 375. а) с. к. з. прописује само случајеве самовласног захватања или присвајања туђих земљишта и добара, а никако и својих. Али како се код непокретности сматра да је онај притежалац, који има тапију од земљишта односно на чије је име оно V књиге уписано, — то би власт њега и штитити имала, а сваког другог би морала сматрати као самовласног захватача туђег земљиштва. Супротно томе, код покретних ствари, у спорним случајевима по смислу прописа §§ 198. и 199. грађ. зак. за притежаоца се има сматрати онај, у чијим се рукама ствар налази, те би власт њега и штитили морала, а онога, који по ма ком основу какво право полаже на ту ствар, имало би се на парницу упутити. Исти смисао има и пропис § 551. новог грађ. парн. поступка. Ако би напр. продавац ствар покретну продату и предату купцу, на којој је задржао право својине до исплате — по истеку уговореног рока за исплату самовласно без насиља одузео — онда би по тужби купчевој као притежаоца ствари имало места примени § 375. а) с. к. з. у корист овог последњег, а продавац би се

*) У своме објашњењу II! части Каз. зак. (иступи) прерађеног издања од 1926. год. г. Др. Живановић коментаришући прописе § 375» а) старог каз. зак. каже: »Радња се еастоји дакле у присвајању или захватању општинског, државног, општег или приватног згмљишта, или кошењу туђе ливаде, преоравању или прекопавању туђе њиве, или збирању плодова с туђег имања, или у каквој другој подобној радњи према овим плодовима. Ралња треба да је управљена на остварење каквог права извршиочевог. Није потребно, да право које се има да присвоји заиста припада извршиоцу. Али је потребно, да објективно посматрајући ствар, неизгледа потпуно безразложно његово мишљење, да ово право постоји, што је једно фактичко питање. Иначе може постојати које друго кривично дело на пр. крађа. Ако која од делатности није управљена на остварење каквог свог права, ако дакле не постоји самопомоћ, онда може постојати друго које кривично дело. 1ако постојаће крађа, ако је прибирање плодова или кошење ливада уперено на противправно присвајање, а повреда ствари, ако нису управљени на присвајање, у колико последње неби у други род кривице прелазило. Остварење ког свог права неком од наведевих делатности, треба да је извршено самовласно тј. противправно, што се по себи разуме. Противправиост је дакле унета у појам овог кривичног дела као један његов специјални елеменпт. паведено^ остварење свог права је противправно кад извршилац нема права да сам остварује своје право, које постоји или изгледа објективно, па постоји или га остваруЈе на онај начин, како је он то учинио у конкретном случају. Другим речима оно ће бити противправно увек кад се према приватно-правним начелима нема права на самопомоћ § 195. а) к. з.