Branič

„Б Р А Н И Ч"

на парницу упутити имао. Имајући ово у виду изледало би да § 375. а) с. к. з. обухвата две варијанте онако како су оне напред цитиране. Због покретних ствари дакле, може бити сукоба између § 383. н. к. з. и § 375. а) с. к. з. а по нашем мишљењу — зависило би од начина одузимања који би се од ова два законска прописа применити имао. Законодавац је, прописујући § 157. новог зак. о ист. то избегао постављајући као правило да се има казнити самовласно без насиља захватање земљишта, а не и других ствари и права. Само, можда мало парадоксално звучи да се самовласно прибављање својих имовинских права — § 195. с. к. з., и § 383. н, к. з. — инкриминише као преступно, а самовласно без насиља, захватање или присвајање туђих земљишта и добара, као иступно дело, — § 375. а) с„ к. з. Међутим, објашњење се налази свакако у употреби силе код случаја § 195. а) с. к. з. и § 383. новог кр. зак. У пракси судови су примењивали § 195. с. к. з. увек ако је сила употребљена, а § 375. а) с. к. з. ако је без насиља прибављано било своје, било туђе имање. Да би дали тачно појам за постојање дела из § 383. новог кр. зак., и да би га тако могли упоредити са појмом за постојање дела из § 375. а) ст. к. зак. — покушаћемо да конкретније прикажемо елементе за постојање дела из § 383. новог кр. зак. а по том ове за дело из § 375. а) с. к. з. Дело из § 383. н. к. з. дакле постојаће ако би неко познао и нашао код другога у државини неку своју покретну ствар као на пр. часовник, или ауто и т. д. за које би ствари тај дотични имао доказе да су његове, уз ознаку марке и нумере, па би их одузео самовласно. Или ако би неко самовласно одузео покретну ствар коју је на отплату дао јер купац о року није исплатио куповну цену, или би самовласно одузео ствар коју је дао на послугу. Ово би дело постојало и онда, кад би неко одузео ствари од свога дужника, који му дугује извесну суму новца, или због дужне кирије, или извршене оправке над тим стварима, па би ове сам, без садејства власти продао и свој дуг наплатио. То би дело постојало чак и онда, кад би дотични имао забрану судску, па чак и извршну осуду, којом би се његово заложно право над тим стварима доказивало, као и право да се продајом истих наплати, само ако би он те ствари без знања и одобрења власти одузео и продао. У односу на непокретно добро то би дело стајало кад би неко продао неко своје непокретно добро, на пр. кућу са плацем, или сам плац — земљиште, уговоривши са купцем рок за исплату, с тим, да ако купац о року куповну цену неби положио, да имање има да врати, па би о истеку рока сам без знања власти пошто му купац куповну цену није положио, одузео од купца то имање на тај начин, што би спречио купца да у имање улази а тиме га лишио и државине, разуме се на самовласан начин. Као што се из предњих навода види, у свима побројаним ^случајевима, извршилац је имао своје право и на повраћај својих