Branič

,Б Р А Н И Ч*

са у питању, ми ћемо се осврнути на пропис § 100 г. з.. који стоји са њиме у вези, а из којег ће се видети, да он нас упућује на онакво разумевање ст. 2. § 264. в. п., како смо ми ставили себи у задатак да овде изложимо. Пропис §-а 100. гр. закона гласи: „Дужност ће бити духовног суда, напред определити, припада ли невољној страни пристојан ужитак, који ће се по могућству и имању мужевљевом светским судом измерити. Такође, ако би деце било, постараће се у међувремену о њиховом снабдевању и васпитању". Дакле овде имамо један материјално правни пропис, који нам казује: Да Црквени судови утврђују дужност једног од учесника за давање издржавања малолетном брачном детету у начелу, а да висину истог, одмеравају грађански редовни судови. То одмеравање пак, док је био на снази гр. суд. пост. по § 27. вршили су надлежни првостепени судови, додније Окружни судови и ти захтеви по § 502. бр. 3. г. с. п. сматрани су за ствари хитне природе. Међутим ово стање, престанком важности прописа г. с. п. и ступањем на снагу гр. п. п. измењено је, и у пропису § 46. гр.п.п. дошла је одредба која гласи: Без обзира на вредност спорног предмета спадају под искључиву надлежност Окружних судова сви спорови, који произилазе из међусобних одношаја брачних другова, а не тичу се чисто имовинско-правних захтева или из одношаја између родитеља и деце, уколико ти спорови не спадају у круг рада других власти или у несаорни аостуиак. Значи, да је грађ. парн. пост., отступио од начела Грађанског судског поступка и прописом §-а 46. резервисао је надлежност других власти, да ово питање расправљају по прописима непарничног поступка што је законодавац и прихватио доношењем става II § 264. в. п. Да пређемо сада на сам текст закоиа, који је предмет ове расправе. Пропис § 264. ст. II. гласи: „Старатељски је суд надлежан за одређивање издржавања малолетног детета. Суд ће одлуком, којом одређује издржавање, наложити лицу, које је по грађан« ском закону дужно давати издржавање, да одређени износ издржавања месечно унапред плати. На први поглед, рекло би се, да се странка, по овом законском пропису има обратити надлежном среском суду као старатељском и захтевати да се за малолетно дете одреди издржавање, наравно, пошто поднесе доказе да је лице по грађ. закону дужно то издржавање давати. У оваквим случајевима неки судови, доносили су одлуке о одређивању издржавања без обзира на то, што дужност издржавања није за известан конкретан случај у начелу утврђена од стране за то надлежног форума. Међутим, по нашем мишљењу овај се пропис може применити, само при растави и разводу брака и то, пошто Црквени епарх. суд претходно реши: коме ће се од брачника доделити деца, за време трајања бракоразводне парнице, или по окончању