Branič

-232

„Б Р А Н И Ч"

жи отварање стечаја (чл. 79 ст. 2), т о ј е искључиво з ато, што се стечај друштва готово увек завршава потпуним губитком основие главни це, па чак и исцрпљењем свих активних вреднос т и с о ц и ј а л н е и м о в и н е. Оно, дакле, што изазива правну смрт друштва то није стечај као такав, већ исход до кога он, /у највећем броју практичних случајева, доводи. С обзиром на ово, законско набрајање стечаја међу узроке престанка друштва је последица чланова 1, 2, 22, 33 ст. 1 т Нпе и ст. 3, 50 и 79 који сматрају да је основна главница, односно активна имовина, б и т н и материјални елеменат друштва, елеменат без кога оно не може ни постати ни опстати. Отуда се, на основу аналогне примене чл. 81 т. 4, мора признати да, не само стечај, него и сваки други догађај који изазива пропаст целе основне главнице проузрокује гашење друпгтва и то по сили закона. Следствено томе, акционарска заједница која је, због неуспеха у пословању, потпуно изгубила своју главницу принуђена је или да приступи ликвидацији (ако се пасива и актива поклапају) или да тражи отварање стечаја (ако прва прелази другу). Самим тим, заједница о којој је реч уопште не може своје постојање правоваљно да продужи. То продужење је пуноважно изводљиво једино тада, када је скупштина другара законом овлашћена да о њему одлучи.'«) Такво овлашћење, међутим, не постоји у нашем Закону о акц. друштвима. Додуше, чл. 68 (ст. 1) тог Закона предвиђа кворум и већину за изгласавање продужења. Али, како се при томе не одређују случајеви у којима је оно допуштено, мора се закључити да се ј е д н о „п р е с т а л о" друштво може продужити само тада када је тај престанак наступио по вољи збора акционара (чл. 81 т. 2 и 5) или са неког разлога који ј е V Правилима п р е д в и ђ е н као догађај који за собом повлачи ликвидацију (чл. 81 т. 1). 16а ) Што ће рећи, да се не да продужити оно друштво које је погођено неким законским узроком престанка. Међу такве узроке пак, поред отварања стечаја, смањивања броја акционара испод десет и решења Министра трговине (чл. 81 т. 4, 6 и 3), спада, видели смо већ, и губитак целе основне главнице. Само, да се разумемо. Једно друштво које је „престало" због тог губитка или са неког другог законског разлога, н и ј е м огуће у правом смислу продужити т. ј. не може се оно, без прекида правног континуитета, наставити просто на основу тога што би се у том смислу макар једногласно, изјаснила скупштина. Међутим, обнављање престалог друштва.

16 ) Види примера ради § 382 Југ. Трг. закона. 1ба) Уосталом није искључено да се у чл. 68 ст, I циља, не на продужење престалог друштва, већ на продужење рада друштва које је изгубило половину основне главнице, али које још наје престало (чл. 79 ст. 1).