Branič

НЕКОЛИКО ПИТАЊА ИЗ ОБЛАСТИ АКЦИЈСКОГ ПРАВА 233

које често у пракси такође називају продужењем — ваљда због -тога што у стварности' 7 ) то обично и јесте — да се спровести. Али за то епровођење односно обнављање престалог друштва важе општи прописи о образовању акционарских заједница. 18 ) Нарочито је неопходно да је добивена оснивачка дозвола и одржан „претходни збор" (чл. 12) или бар да је, наместо њега, скупштина на којој је утврђено наступање закоиског узрока престанка и тобож одлучено ,,продужење друштва", испунила, по своме кворуму и већини са којом је изгласала то „продужење", оне услове који се траже за састав „претходног збора" и доношење његовог закључка о оснивању друштва. ,0 ) II. Из тога, што се, због губитка основне главнице, „престало'' друштво — т. ј. друштво које је са тог разлога по з а к он у дужно да ступи у ликвидацију или да тражи да му се отвори стечај — правоваљано не да продужити, происходи да ј у р идички н и ј е могуће да се, у облику простог с к у пштинског закључка о измени друштвених Правила, одлучи. отписивање потпуно пропале главнице и уписивање новог акцијског капитала. То отписивање или уписивање је само привидно изводљиво, односно, може се спровести једино по прописима који важе за образовање акцијске главнице у време оснивања друштва. Овако, пак, спровођење отписивања пропале главнице и њено замењивање уписом друге не обезбеђују, у отсуству супротног законског наре-

17 ) фактички узев, не право. 18 ) „^огздие 1е сарЛа! оп^шајге еб(; епћ'6гешеп1 (Је1:гиЈ4, пише Р. Р1с, е( ^и'а гаЈзоп сЈе сеие (ЈЈзрапНоп аћзо!ие 11 пе рагаи р!иб роз8Јћ1е (1е гбдиЈге 5еи1ешеп1: 1е сарј{а1, М1-се <3ез пеи( сИхшгаеб, 1а зосЈегс (1оЈ1, зе1оп поиз, е1ге сћззои^е, «аи( аи ИцијсШеиг ои аих шЈегезаеб а 1а гесопбШиег апЈбИо! зиг с!е ћазез поиуеНез, ауес сЈез аррог1з ои <Јез сарЦаих риЈзез аи сЈећогз. /Иагз 1а зосШе гесопзШиег зега ипе зосШе пои^еИе, аззијеШе а 1ои1ез 1ез јогтаШез е1 а 1ои1ез 1ез сћаг<?ез /1зса1ез ди' ГтрПцие 1а сопзШиНоп А'ипе зосШе раг асИоп" Шез зосШез соттегаа1ез, 1. III 1926., стр. 171, по 1441). У истом смислу: Аи§ег, Кес. јигШ. с1ез зосШез, 1923., стр. 98 и след.; као и писци које он наводи. 13 ) Државни савет у једној својој одлуци, бр. 1338 од 25-11-1905, иде још дал>е, па тражи примену законског осннвачког поступка чак и на продужавање друштва које је престало због истека рока трајања. По том истеку, каже се у наведеној одлуци, Шумадијска задруга а. д. реша на скупштина да продужи свој рад још за 20 година. Затим, једним својим писмом, замоли Министра народне привреде да одобри и потврди то њено решење. Министар, међутим, одбнје ^молбу. По тужби задруге, Државни савет поништи решење Министра , стога што је Министар, ао чл. 9 Зчкона о акционарским друштвима, био дужан да претходно по овом предмету прибааи мишљење Привредног савета, па потом да це.ни и реши ствар' (М. Вукичевић, Збирка одлука Државног савеша, Београд, 1908, стр. 82). Такав став Државног савета у складу је са начелом сгтроведеним кроз ст. 1 §-а 45 србиј. Трг. законика, који делом гласи: „Ортаци могу и по истечењу уговореног рока своју радњу продужити, ако се сви на то сагласе, (дакле, онако како је и првобитно оснивају — наша примедба), но ово се мора по више изложеним прописима за постанак друшва обзнанити..."