Branič

274

,,Б Р А Н И Ч"

месго умрлог претка и да добије онолико колико би његов умрли предак добио (тумачење код § 401. Грађ. Зак.), то кћи заузимајући место свога оца, који је без права. не може ни добити никакво право наслеђа, дакле, не може престављати онога који је без права, све да се и узме да се може онај који је жив претстављати, по томе што се сматра да је убичино право на наслеђе угашено. У поменутом пропису § 419. Грађ. Зак. који говори о искључењу убице из наслеђа убијенога, законодавац наводећи случај кад муж убије жену, изрично вели:... „Нити ће овакво наследство после дечије смрти, ако законог потомства имала не би, на оца или очин род, но ће само на материн род прећи''. Из овога се јасно види намера законодавчева, да се искључење из наследства не односи само на убицу, већ и на његове сроднике, који би по законом реду имали да га паследе. Према наведеноме, по аналогији поменутог § 419. Грађ. Зак. крпвица оца није без значаја за ћеркино право наследства, јер кад какав случај није у закону предвиђен, онда се исти према § 10. Грађ. Зак. има расправити по оном законском пропису, који важи за сличне случајеве." 2). Општа Седнина Касационог суда од 17 марта 1927. г. бр. 2207 усвојила је противразлоге Б. А. С. а примедбе свога одељења одбацила, налазећи да потомци вољног убице немају право на наслеђе дедовине. а). Првостепени суд расправљајући заоставштину пок. Раје Ђ. нашао је: ,.По § 415. Грађ. Зак. вољни убица искључен је из наслеђа добра убијенога. Према томе и С. отац тужитељке као волзни убииа Д., што се утврђује величином и врстом казне, искључен је по самом закону из наследства заоставштине пок. Д., па следствено и тужиља као његова кћи — § 394. Грађ. Зак. Приговор тужилачке стране, да тужиља има да наследи заоставштину пок. Д. без обзира на наследну способност пок. С. по праву представљања неуместан је, јер се право представљања јавља тек када је репрезентовано лице умрло пре лица чија се заоставштина наслеђује, што овде није случај, јер је убијени Д. умро пре убице — § 399. Грађ. Зак." б). Првостепени суд је пресудом својом бр. 113'26 одбио од тражења тужитељку, а Београдски Апелациони суд је одобрио пресуду првостепеног суда својом одлуком бр. 7002/26. в).Међутим Касациони суд својим решењем бр. 761 27, поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: Погрешно је Београдски Апелациони Суд узео, да је тужиља Ђ. искључена из наслеђа заоставштине свога деде пок. Д. због тога, што 1 јој је у смислу § 419. Грађ. Зак. искључен отац С. као вољни убица свога оца, јер је оваква кривица лично.г карактера, те њене последице могу да постижу само њега, а не могу се и на другог простирати. Тако исто нетачно је налажење суда да се у овом случају не може применити право представљања у смислу § 399. Грађ.