Branič

СУДСКА ПРАКСА

305

донела првостепену одлуку. Међутцм, случај предаје жалбе ненадлежној власти предвиђен је у § 10 истог закона, где је у ст. 2 прописано: „Власт која прими поднесак за чији рад она није надлежна, донеће оез одлагања одлуку о својој ненадлежности и доставити је што пре странци. Ако је пак несумњиво јасно која је власт надлежна за рад по примљеном поднеску, власт која га је примила упутиће га без одлагања власти надлежној за пријем и за даљи рад, а о томе ће обавестити странку; у овом случају, ако је поднесак везан за рок, благовременост ће се рачунати према времену кад је поднесак стигао власти надлежној за пријем". Код случаја бр. 6726/38, где се радило о примени ових прописа, странка у управном поступку поднела је пре истека рока жалбу против првостепене одлуке, али је послала непосредно другостепеној власти, која је жалбу спровела првостепеној власти, као надлежној за пријем, али •гек по истеку рока, тако да је првостепена власт одбацила жалбу као неблаговремену. У спо.ру поводом тога, Државни савет је стао на гледиште да је другостепена власт, кад је жалбу добила, а стога што је ненадлежна за пријем жалбе, била дужна без одлагања послати жалбу првостепеној власти као надлежној за пријем, где би стигла на време да је тако поступљено. А пошто је другостепена власт задржала жалбу извесно време, тако да је рок у томе задржавању протекао, неблаговременост се показује као последица непоступања другостепене власти по закону („без одлагања"), те странка не може трпети неповољне последице због оваквог пропуштања власти. Услед тога Државни савет је нашао да .је жалбу у овом случају требало узети као благовремену. Међутим, у случају бр. 20437/39, а код истог чињеничког стања у колико је од утицаја на спорно правно питање, Државни савет је стао на гледиште супротно ранијем, а наиме да се, према тексту ст. 2 § 10, благовременост жалбе рачуна према времену кад је примљена код власти надлежне за пријем, а без обзира на то да ли је била задржана код које друге власти ненадлежне за пријем. Услед овако супротних гледишта изнето је пред Општу седницу Државног савета тумачење наведених законских пропира у погледу питања: да ли се има узети као неблаговремено поднета жалба која .је предата ненадлежној власти за пријем, и у случају кад је жалба предата на толико времена пре истека рока, да је могла благовремно приспети надлежној власти, да ју је власт ненадлежна за пријем послала надлежној без одлагања. Пошго је расмотрио односе законске прописе, Државни савет је нашао: У § 114 3. у. п. право жалбе у управном поступку признато је странци, што значи да одредбе које говоре о подношењу жалбе, па и наређења садржана у тим одредбама, важе за странку. Отуда, одредба § 118 по којој се жалба предаје оној власти која је донела првостепену одлуку, садржи за странку која жели да се користи правом жалбе, налог да жалбу преда односно пошаље баш оној власти која је донела првостепену одлуку. У колико пак странка поступи друкчије и жалбу пошаље некој другој власти, несумњиво је да тиме поступа на начин противан закону, а већ само то може по њу имаги неповољних последица. Такву последицу, у случају о каквом је реч, изричито предвиђа § 10, а она се састоји у томе што ће се благовременост рачунати према времену кад је жалба стигла првостепеној власти. Према томе, а с обзиром на овакав законски текст, жалба која је била послата власти другој а не оној којој је требало, биће неблаговремена ако буде примљена код власти надлежне за пријем после истека рока. Тачно је да ст. 2 § 10 садржи за власт ненадлежну за пријем налог да приспелу жалбу иошаље власти надлежној „без одлагања". Међутим, пре свега сам појм израза ,без одлагања", у закону није прецизиран. А кад се има у виду да по жалби и код ненадлежних власти мора да се обаве манипулативне радње од момента пријема до доласка жалбе ономе органу који има да је расматра и пошаље надлежној власти, јасно је да већ у тим радљама мора проћи извесно време. Затим, у закону није предвиђена последица која има да наступи ако власт ненадлежна