Branič

УТИЦАЈ СПОРНИХ И ПРЕЈУДИЦИЈАЛНИХ ПИТАЊА У ВП.

чињенхчна питања у нераздвојној вези са правним питањима, 10 ) Ту је наш ванпарнични замонодавац испао нарочито нелогичан: Он је обаеезао ванпарнични суд да сам реши сва спорна праена питања и није му дозволио да под извесним условима остави решење таквих питања. за то надлежној власти, Међутим парнични законодавац допушта парничном суду, да под извесним услоеима (наиме кад је поступак о претходном питању већ у току код надлежне власти) уступи решење претходног питања надлежној власти и онда кад је разлог таквом поступку суда то што се не осећа довољно сигурним за решење самог спорног правног питања. Те тако испада да је ванпарнични суд позванији да решава сама, правна питања од парничног суда, и ако закснодавац у понеким прописима ВЛ јасно показује да он има више поуздања у парнични суд кад решава спорна правна питања него ли у ванпарнични суд. С друге пак стране ВП дозвољаеа ванпарничном суду да препусти парничном суду (а и упраеном суду одн'. 'власти) решавање претходних пмтања кад су саме чињенице спорне, и ако је ванпарнични суд далеко споообнији да реш1И чињенично питање од парничног суда, услед чега ]е одлука ванпарничног суда израз већег степена материјалне истине него ли одлука парничног суда. У нашем ГПП прокламовано је начело истраживања материјалне истине, али је сам ГПП у појединим својим прописима стави'0 парничном судији толико препрека приликом примене тог начела и прописао му је толика ограмичења и изузетке од проклам^ованог начела, да у ствари од тог начела мало шта сстаје, тако да изгледа да то начело као правило, после толико изузетака), претставља у ствари изузетак, док многобројна отступања од начела истраживања материјалне истине претстављају праеило. Г. д-р Видан О. Благојевик у својој расправи Истраживање истине у Грађанском псрничном поступку и Ванпарничном поступку, дао је најпотпуни.ју и најаргументованију критику намела истраживања материјалне истине у ГПП, и он је потпуно успео да докаже да је наш законодавац од пос~ављеног начела истраживања материјалне истине, као правила, многобројним ограничењима и сдступањима!, начинио у ствари изузетак, те да оно до чега у парничном поступку долазе судови није материјална истина, ве^ само савршенији облик формалне истине. Међутим ВП својим § 2/11 бр. 5 и 6 и 7 § 21 /V и VI, те начелом официалности постављеном у § 1, а предвиђајући мали број изузетака од начела истраживања материјалне истине постаељеног у § 11, — омогућује ванпарничном судији да дође код решавања чињеничних питања до далеко ве+1ег степена материјалне истине него ли парнични судија, 17 ), 18 ) Зато сматрамо да је законодавац 16 ) Д-р С. Цуља: ор. сН., стр. 594; д-р Вчдан О. Благојеви&: Истраживање материјалне истиие у Грађанском парничном поступгеу и ванпаркичном ттостулку, стр. 23, п.римедба 23. 17 ) Д-р В. О. Благојеви^: ор. а+., стр. 22, 66 и 67 18 ) Немз сумње дз +*е се у процеаном праву доћи најближе могуЦ|ности проналажења материјалне 'Истине онда када процесно 'Право ослободи суди^Ју сви:х могућих правила м форми помоћу којих се та истина има проналазито, када оно допусти суди'ји да сам слободно пронађе иачи.н и пут&ве помо&у к|01Јих ^е наћи истину, и када, напослетку, буде судији допуштено да истином смзрта искључиво оно што се његовом, ничим неогра1ниченом уверењу, као истина Шкаже. Међутим савремено законодавство, ма колико да је у том погледу коракнуло напред, налазе^и