Branič

,Б Р А Н ИЧ'

учи«ио велику недсследност тиме што је, с једне стране обавезао ванпарничног судију да сам реши сва спорна правна питања код одлучивања о претходним питањима, док му је допустио да одлучивање о претходним питањима пребаци на надлежни суд одн. власт кад су оспорене чињвн;ии,е на којима се та пита-ња оонивају, и ако је баш взнпарнични судија далеко споссбнији да реши спорна чињенична питања. Из наведених разлога ми се залажемо за идеју да је било најбоље да је закснодавац у ВП одлучивзње о претходним питањима решио на истоветан начин како Је то питање решемо у ГПП. V Дссад смо гсворили само о решавању претходних питања из приватног и јавног права. Међутим ВП нема изричног прописа којим би било регулисано решавање прејудицијалних питања из кривичног прзва, као што је § 10 ВП, који се односи само на претходна питања из ггриватног и јавнсг права. Стога по § 21/1 ВП одговср на то питање треба на+|И у ГПП. А у ГПП је питање решавзња тих претходних п-итања расправљено §§ 364 и 255. Ови прописи гласе: (§ 364) Кад одлука о спорној ствари зависи од доказа и урачунљивости извесног кривичног дела, онда је суд везан за садржину правноснажне осуђују^е пресуде казненог суда, у колико се та пресуда односи на доказ и урачунљивост дотичног кривичног дела. (§ 255) Ако се у току парнице појави сумња о каквом кривичном делу, које би, кад би се утврдило и пресудило, било од одлучног утицаја на одлучивање о правном сПо :ру, може ве^е наредити да се пармица прекиие до« се не сврши криаични судски поступгк. Према томе ако одлука ванпарничног суда зависи од претходног решења једног литања из крив ! ичног права (о постојању кривичног дела и одговорности извршиоца), онда треба разликовати (1) да ли већ постоји правноснажна осуђујуКа пресуда кривичног суда, (2) да ли је кривични поступак правноснажно довршен без осуде, и (3) да ли кривични поступак није још уолште покренут или је још у току. У првом случа:ју ванпарнични суд Ке осуђујуксм пресудом кривичног суда по § 364 ГПП бити веззн уколико се она односи на :постојање кривичног дела и одгосе између две алтернативе: илм да остане при начелу истраживања формалне истинв или да огласи судију потпуно слободним у истраживању материјалне истине, — оно страхује више од несавршенства судије и његове самовоље, него ли од нереалности формалне истине, те стога ствара један комлромис између наведене две алтернатизе и прописује да •ће судија истраживати истину по свом слободном уверењу, али га у том одмах везује многим правилима и формама, којима се чува од судијине самовоље, услед чега је резултат до којега кроз такав систем судија дође ипак ближи формланој него материјалној истини. У таквом систему наш ВП претставља једзн лепи изузетак и једам велики корак унапред ка остварењу начела истраживања материјалне истине, стога се законодавцу не може олростити што ]е показао мало поверења у способност ванпарничног судије да реши спорна чињенична питања. Изгледа да је зато крив истаријат взншарничног судства, по коме је ванпарничнм поступак био искључиво неспорни поступак, стога се и данас задржали трагови неповерења у резултат до којега ванпарнмчви судија долази решавајући спорнз питања, а сем тога још и данас законодавац и појединци више поверења имају у правду коју 1пе изре^и везани судија него ли слободни судија, стога се и даље еставља; парничном суду да у доста формалистичком поступку решава коначно спорне односе између грађана.