Branič

СТРАНО ПРАВОСУЂЕ

чинити поклоне новцем који није његов, утолико пре што, и да је то могао чинити, није био овлашћен да ово чи«и у см. § 614 ГЗ, Касац. суд је нашао да је пресуда призиеног суда и у том делу правилна 'И на закону основана- Јер кад се из јасне изјаве сина тужиочезог као сведока јасно види да је ом тај новац дао оцу на слободно располагање, како се син текстуелно и изразио, онда је јасно да је тужилац могзо пуноважно раополагати 1 овим нозцем, па и поклоне чинити, те да је тужилац баш у см!ислу § 614 ГЗ са изречним овлашКењем сина и располагао 'новцем у најбољој намери дајуКи га својој ^ерки, па да према томе и отпада оритовор да је тужилац чинио покло-не са новцем ко'ји није његав, кад је то, и да није тако могуКе у см. § 614 ГЗ. Узимајући у расматрање равизију противтужиље Милане, којом напада пресуду призивног суда што је суд у погледу њеног тужбеног тражења да јо?ј отац врати подигнутих 111.600.— динара, пошао од претпоставке да је она преКутно лристала и одобрила да њен отац подиже новац — т. 3 § 597 ГРПП и да према оваквом становишту <и није дужан да јој врати овај новац. Касационм суд налази да је овај рееизиски <назод неоснован. Јер кад је и сам призивни суд утврдио да је тужена Милана знала да њен отац позремено подиже нозац са њених књижица и она се томе све до 1937 године није противила, јасно је да из тога произлази да је она свога оцз овластила да новац може подизати, па да према томе и не стоји ревизиски навод из т. 3 § 597 ГРПП. Пр'иродно је да из оваквог чињеничког стања произилази да су празилне правне оцене ове ствари и првог и другог суда: да тужиља по противтужби нема праза на тражење повра1=»аја утужене суме од 111.600.— динар.а Касациони суд је с обзиром на овакво схватање потврдио пресуду лризивног суда не уважавајући ревизију тужиоца и тужене Милане као противтужиље. (Пресуда Касац. суда од 8 новембра 1940 год. Рев. бр. 1946). Илија Д. Илик

Страно правосуђе ОДГОВОРНОСТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ Један интересантан случај из швајцарске судске праксе претставља ниже наведени случај. Прошле године догоди1о се нресрепам случај на једној малој швајцарскоу жегезничкој станици, чмје су жртве виле две сестре, које су становале недалеко од станице крај железничке пруге. Шеф станице, који је становао у истој куКи, дозво<лио им је да се у место јавним лутем к станици служе редовно једн-им непосредним прилазом који се је налазио поред првог колосека, док су возови обично ишли другим колосеком. На дан када се догодила несре^а, хтеле су сестре да оду до станичне зграде ка^ко б.и дочекале воз ко-ји је долазио. Пошто је била поледица морале су оне да обрате сву пажњу на земљиште преко кога су прелазиле, да не би склизнуле. Воз који је иза њих долазио овога пута је изузетно возио преко скретнице на колосек I, лри чему је возовођа давао и прописани сигнал, ал-и на шта пролазнице нису обратиле пажњу, сматрајуКи да воз улази у станицу на колосек II. Када је то возовођа видео, он је коначно успео да в!оз заустави, али је било веК доцкан. Једна сестра је од машине одбачена у страну, а другој су точкови отсекли леву руку. Повређене сестре тужиле су железничко друштво за накнаду. И то, једна је тражила 50.000 франака, а друга 25.000 франака накнаде штете и обе заједно 3.000 франака накнаде за лекарско и болничко лечење. Првостепени суд утврдио је сукривицу ловређених и умерио је обавезу одговорности железнице за једну четвртину. Железничко друштво осуђено је да накнади три четвртине штете и да тужиљама плати 1,500 франака за третрпљене болове, јер по швајцарском Закону о одповорности железнице од 1905 године одговоран је солственик железничкот предузеКа за накнаду штете учињене смрКу или повредама при железничком саобраКају, ако се несре^а није догодила кривицом погинулог или повређеНот. Према томе железница је само тада потпуно ослобођена одговорности, ако је криеица погинулог или повређеног једини проузроковач несрећног случа^ја — чл. 1 Зак. о одговорности железнице,