Branič

80

„БРАН ИЧ"

Ако је пак погинуло или поаређоно лице делимично криво за несрећни случај, може суд уважавајући све околности да према приликама умери тражену отштету — чл. 55 Зак. о одговогриости железнице. Ово деЛ 'И ! м ;ично ослобођење од терета накнађивања железнице- наступа само онда, а:ко је осим кривице жртве несре-Нног случаја било и кривице железнице. А то је био случај у овом спору. Апелациони суд у Фрајбургу по уложеном призиву усвојио је гледиште првостепеног суда, али је друкчије оценио удео појединих чинилаца у овом носре1-ном случају. Мора се прихватити, вели Апелациони суд, да постоји тешка мривица повређених у овом случају. Обе тужиље ишле су дуж самог колосека I, знајуКи, да није увек, али ипа« с времена на време неки воз пролазио овим колосеком. Оне су чуле хуку воза, који се приближаеао иза њихових леђа. Али се оне н ! и после поновног сигнала Л01комоти1ве нису окретале, само зато што су оне веровале као сигурно да воз иде преко друпог од њих удаљеног колосека, чиме су оне испољиле велики степен нехатности. Теже је било одговорити на питање, да л!и кривица железнице Н1и |је у томе, што је шеф станице дозволио тужиљама, уосталом као и другим лицима, да се редовно служе службеном стазом. Акк> је на то питање негативно адговорено, то је учињено стога, што је ова дозвола дата двема одрзслим личностима, код којих је шеф станице утолико пре могао да претпостави придржавање свих мера опрезности при пролазу стазом, јер је једна тужиља била учитељица а друга нудиља, дакле обе интелегентне особе. Оси!м тога Овде није била у питању железничка пруга са великим саобраћајем, ве^ само једна обласна железница са малим прометом. Најзад тужиље су знале, да ако се том дозволом користе, предузимзју тиме и известан риз 'И1к. Према томе осим лретежке кривице тужиља долази овде у обзир као даљи узрок несреће саобра-Најна опасност, која се иапољила у томе, што воз, на дан када се догодио несре+уни случај, изузетно за свој улаз у станицу није употребио главни колосек II, веН споредни колосек I. При оце^ни 01вих проузрокоеача несреће уважен је призив туженог железничког друштва и пресуђено је, да тужено друштво има да накнади само једну четвртину штете, а тужиље имају да сносе три четвртине штете. С обзиром на кривицу тужиља отпале су и претпоставке за досуду накнаде за претрпљене болове. Ову пресуду Апелационог оуда оснажио је и највиши Савезни суд. Износећи предњи случај прађанске одговорности у Шзајцарској, потребно је да укажемо на недавно изашлу одличну расправу г. д-ра Видана О Благојевића, адвоката, под насловом „Неиолико натомена по питању грађанске одго-ворности", у којој је КОН1ЦИЗНО изложено у вези са инострзким правом како је у Југославији нормирано питање о накнади штете у железничиом, поморском и ваздухопловном саобраћају, а нарочито о накнади штете причињене моторним возилима, све са односном судском праксом и објективном критиком исте. Како се због великог развоја модерних превозних средстава дешавају све више несрећних случајева, који се расправљају пред судов^има, то ће књига г. д-ра Благојевића бити један потребан приручник у таквим приликама, утолико пре што је наша правна литература веома оскудна делима из ове специјалне правне гране и писац за свој уложени труд заслужује нарочиту похвалу. Д-р Милорад Антоновик, адв.

Службени део ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ У БЕОГРАДУ Седница од 5 феб руара 1941 године Одобрен је упис у именик адвоката: ТрпковиНу Андреји са седиштем у Београду и Јовановићу Миловану са седиштем у Неготину. Одобрен је упис у именик адвокатских приправника: ПетровиНу Др. Миливоју код адв. МатиКа Зарија у Београду са почетком вежбе од 1В-Х1-1941 год.; РајиНу