Brastvo

100 БОРБА ЗА НАРОДНОРТ

тим код Словенаца, а сад смо већ и ми у велико дошли на ред. „И кад се једном дочепамо Солуна“ рекао је један немачки професор на једном јавном предавању"), „и егејскога мора, те се најкраћом пругом вежемо 6 истоком, па кад у нашим рукама имаднемо питому и родну Маћедонију, где расте памук и 2ејтин, смоква и поморанџа, кафа и дуван...., онда ће пренасељеност наша наћи одушке, и то на најближој и најприроднијој страни. ( тиме ће и данашња Немачка све више расти и јачати, и ширити се на југ... А за народне тежње немачке пема бољега пута, но што је овај.“ Не треба се варати тиме, што између нас и Немачке постоји Аустро-Угарска. Аустрија стоји у овом погледу у служби Немачкој, а Мађарска неће никада бити у стању, да ве тежњама немачког народа одупре. У досадањем смо видели, да су се Немци користили увек невугласицама и раскомаданошћу појединог нашег племена. Они мисле да тим путем и даље продуже. За наш народ вели поменути предавач („Летолив“ 143., стр. 49.) да је тако раскомадан, да та се немају бојати ни у рату ни у миру. „Рат је апеолутно немогућан од свих (балкан. Словена) против нас, а и кад би га било, он ни мало не би епречио оно, што мир доноси нама за ширење наше германске расе и културе“. Дакле нас сама наша несрећа убија. Видели емо да су се Немци поред осталих ередстава за понемчавање елужили нарочито и вером. Она им

5) Види чланак Ј. Миодраговића у «Летопису Матице

Српеке», књ. 143., стр. 5!. — 52: