Brastvo

пРВИ_ СРПСКИ ПЕСНИЦИ 25

уметвенога развијања. Тај појав, сам по себи, непосредно доказује, да се народ не овећа добро у засталој и мрачној атмосфери незнања, да почиње погледати ка вишим и чистијим пределима, да се у њему буди слутња, да ће тамо наћи чиетијега ваздуха, животворније светлости. И потпуно је природно, да живот, ако је само одарен крепошћу пи производношћу, потискује народ према напретку, који, својим моћним покретом, умеравајући се и руководећи емисленошћу, води народ еве више према истини, отварајући му нове, дотле непознате хоризонте уметвенога уживања.

Први период ершеке књижевности показује се без икакве поезије, и то му је карактеристика; али 6 том карактеристиком иде и друга, која нам у том периоду показује потпуно одсуство живота, радљивости и плодности. Главни знак тога периода јесте његова непокретљивоет. Књижевност тога времена изгледа као слутња у својој непокретности, она се није далеко кренула од онога првог покрета, који јој дадоше у ГХ-ом веку Ћирило и Методије, два образована Сболуњанина.

Кад се добро промислимо, једва је и могло друтојачије бити. Књижевност, о којој ми говоримо, поникла је међу Словенима старе Паноније пи Моравске, и на њиховом се језику почела развијати. Одатле је пренесена међу Словене Балканекога полуострва, Србе и Бугаре, а после међу Русе. Онај словенски дијалекат, којим се ова књижевност искључиво елужила, био је толико близак ерпекоме језику, да је могао народ задржати, да осети и потражи права на евој књижевни језик, али је ипак био и толико различан, да