Brastvo

ПРВИ СРПСКИ ПЕСШИЦП 99

ности крче нове путеве. И допшета путовима је њиховим пошло много следбеника и подражавалаца.

Међу тим дела ове двојице песника, који су у сваком погледу знатни људи, носила су у себи јасне знаке онога стања ствари, у коме су сами никли или постали. А то је још један пут показивало, како је тешко било на један пут преломити е предањима, која ву евоју старину вековима рачунала.

Лукијан Мутицки (1770.—1837%.), православни врпеки владика у Угарској, пошто је прошао класичке студије у угареким школама и пошто се напојко ондашњом немачком књижевношћу, нашао је да се пееничке потребе народа ерпског могу намирити књижевном појезијом по начину Хорација и Клопштока. Облици и начини латинскога класичарства потпуно завладаше његовим укусом. Појезија, којом је овај човек српску књижевност обдарио, донета је показивала и дубоку ученост и искрено родољубље, али је по Форми својој сила сувише свечана спрам онога начина, на који се врпеки народ био навикао у евојим умственим производима. Питање о језику било је већ, за живота Л. Мушицкота, и положено пи одлучено, а Л. Мушицки ве није могао одлучно изјавити, на коју ће страну. Никада бз он није искрено изјавио ни за словенски, ни за народни језик; он је, шта више, препоручивао и један и други. Словенски језик и српски језик, писао је пи певао он, два су пута к једној цељи. Он је признавао да је народни језик огледало духа народнога, а за словенски је мислио, да, као старији, као заштићаван од цркве, као језик који је већ ум-