Brastvo

30 ПРВИ СРПСКИ ПЕСПИЦИ

ствено обрађен, треба да сачува своје место покрај народнога српског језика. Он је говорио, да нити словенски језик искључиво припада цркви, нити опет ерпеки народни језик искључиво припада колиби. Место, дакле, да пзбере један који год, он се изјаснио за обадва, и доиста се, у својим књижевним делима, и једними другим на обред служио. Калуђеру није било лако, да језлк црквени принесе потпуно на жртву; а кад већ није имао куд, он се изјашњавао, да узима под једнако два супротна језика, који су један други искључивали. Што се тиче питања о јединству народа српеког, народа који је и сувише подлегао верозаконеком и религиозном свепаратизму, Мушицки је стао уз идеје Л0ситијеве, али с извесним отраничењем, и опет водећи рачуна од чисто религиозних идеја. У питању народности Доситије није никако узимао у рачун разлике, које су створене различитошћу веровања и исповести. Он је први јасно и разговетно прогласио да за основу опредељавања народности ваља узети језик, и да сви они који један исти језик говоре, чине једну исту народност. Он је мислио, да народнос: и може и мора обухватати све оне који исти језик говоре, па били они православни, сили католици, били мухамедовци.

На патриотизам Л. Мушицкога имала је мало одвише утицаја његова владичанска митра, и он није признавао основу народности на такој ширини и на толикој чврстоћи. И он је, до душе, признавао језику да треба да служи као мерило за опредељавање најодносит, али је замаша, тога мерила ограничавао тиме