Brastvo

А: СИМА ИГУМАНОВ

звали су Симу Арнаутином. Сима се споречка са члановима комштета, због овог елучаја :

У Одеси је тада свршио лицеј неки Петковић из Велеса. Тај Петковић, кад се састајао са Симом, казпвао му, како је он Србин из Велева, али будући да је епромах и да прима издржавање од одескот блгарског комитета, он о томе ћути, док не сврти лицеј. И заиста, кад је евршио лицеј, напише расправу српским језиком и објави, да је он Србин. Због тога се заподене у комитету свађа.

а „Преварио нав је, викао је Тошковић, да га тужимо и потрошене новце да наплатимо.“

— „Он вав није варао, рекне Сима, него сте ву њега хтели да побугарите, па сте му давали новце, а ви сте знали да је Србин,“

— „Нисмо знали,“ почну неки викати.

— „Како нисте знали, кад су Велешани Срби, као и ја што сам Србин, а нисам Арнаутин.“

Овађа се сврши тиме, да Сима није хтео више ићи у блгареки комитет. Ова свађа отвори Сими очи на рачун своје народности. Сима је тражио начина, како би могао бити од користи својој народности. У том се превели из Одесе с трговином у Кијев, па оснује још једну фабрику у Куреку, и преда је сину, а сам ве настани у Кијеву. |

Тада се ја е њиме, као ђак универзитета, упознам. Приликом нашег познанства ја му саопштим шта ми је говорио о руској радњи п њеним намерама односно јужног Словенства попечитељ кијевског учебног округа г. Ребиндер, зет онога кнеза Трубецкога, који је био

5 НА ОИ