Brastvo

СИМА ИГУМАНОВ 45

намењен за президента республике, коју су били наумни прогласити тако звани „Декабристи,“ и који се по смрти цара Николе вратио из Сибира и становао код свога зета.) Овај се старац много интересовао јужним Словенима и много ми говорио о руској политици у томе правцу. Њему сам читао своје чланке, штампане у Руском Вјеснику. Попечитгљ Ребиндер и његов таст кнез Трубецки мени су разјаснили читаву радњу руску о васкренућу Србије и српеког племена. Од њих сам чуо, да је Погодин још 18382. г. слат на југ се намером, да упозна руску владу са стањем ствари ит. д., и да Русија свесрдно ради на ослобођењу „јужних Словена,“ па у тој цељи чини све што више може, да се одржи православље и да се развије дух национални. Да је, којом срећом, био склопљен у Одеси српеки комитет,“) то би он урадио све што је урадио олгарески.

Руси нису правили никакве разлике између Срба и Блгара, него је то радио блгарски комитет, и мало по мало зло обавестио руску владу и словенофиле. Овај олтарски комитет разграна своју пропаганду, у чему та је подржавао блгарски цариградски комитет. Ови

1 4 . 2 > = ) То је био старац с дугачком, белом као снег брадом. На моје иптање: «Каје ли се, што је учествовао у побуни 1895.

годинс2», одговорио ми је:

— «До гроба не могу прегорети, што нисам погинуо за

једно с мојим друговима, него сам се понизио."

2 , : „ ) У Одеси је било много врло оогатих Сјба. ази су они пили, луксузирали, па се о народности својој нису бринули,

држећи да Србима пико ништа не може шкодити